анонимный вопрос

Što više čitam o Hristianiji, to više pronalazim paralela sa Elauesterom – grupom ostrva na periferiji arhipelaga Tuamotu, gde, prema Meganijskom ciklusu Aleksandra Rozova – popularnoj fantastici među ruskim libertarijancima – unutar minarhističke konfederacije postojala je komunistička enklava.

Grupa ljudi gradi homestead na ničijoj svojini, organizuje samoupravu, uvodi svoje egzotične običaje, a zatim spoljni svet dođe do te komune, i prvi impuls mu je očigledan: dovesti sve na zajednički imenilac. Brzo postane jasno da je to, prvo, teško, drugo, ne odobrava se od strane lokalnog stanovništva, treće, neće biti odobreno od strane svih ostalih građana, i, konačno, iz ove znamenitosti se može izvući korist.

Zatim usledite pregovori, delimična adaptacija enklave na spoljna pravila igre – i to je to, ona živi slobodno i srećno u simbiozi sa svojom okolinom.

Čega u današnjoj Hristianiji ima više – anarhokomunizma, anarhokapitalizma, ili je to samo nešto poput čajntauna, ali formiranog ne po kulturno-etničkom, već samo po kulturnom kriterijumu? Sa stanovišta države – nesumnjivo, treće. Anarhokapitalista će u Hristianiji pre svega videti crte ankap-a. Mislim da će i ankom pre svega videti ankom.

Pa to je prelepo što je Hristiania uspela svima da ugodi i da svima omogući da u njoj vide nešto svoje, blisko!

Napravila sam sebi belešku: kad budem išla na putovanje kroz Evropu – svratiću u Hristianiju.