Samo postojanje silovne i „obavezne“ vlasti za sve dovodi do pojave korupcije. Šta god i ko govorio, sve vlade sveta su korumpirane, samo da nisu svi spremni to da priznaju i da ovaj fenomen nazivaju pravim imenom, često se skrivajući iza termina kao što je „lobiranje“. I to nije iznenađujuće – ako neki društveni organ poseduje „legalno“ pravo na monopol u uspostavljanju i kontroli poretka u društvu, uključujući i primenu sile, onda će različite interesne grupe uvek obraćati pažnju na njega u pokušaju da ostvare svoje ciljeve na račun ugrožavanja prava i sloboda drugih interesnih grupa. To je neizbežno čak i u najliberalnijim demokratijama, jer ni u njima ništa ne sprečava neku interesnu grupu da podstakne dovoljan broj činovnika da donesu odluku koja joj je potrebna.
Sve dok postoje silovne prisilne vlade, korupcije i ugrožavanja interesa jednih ljudi u korist interesa drugih ljudi nije moguće izbeći. Samo na slobodnom tržištu različiti interesi mogu stabilno koegzistirati paralelno jedni s drugima, jer je za to dovoljno samo da svaki interes ima barem minimalnu grupu „potrošača“. Politika pak može u svakom trenutku doneti zakon kojim će na određenoj teritoriji sve alternative nekom jednom interesu biti diskriminisane, ili čak potpuno likvidirane. I takav zakon će biti potkrepljen pretnjom primene nasilja u slučaju njegovog neizvršavanja.
