Тег: MTL-fest

MTL-Fest 2024, 4. oktobar, Tihi Omut. Upoznavanje sa Monteliberom.

Od 4. do 6. oktobra u crnogorskom Baru i njegovoj okolini održaće se MTL-Fest. Očekuju se libertarijanci iz najrazličitijih krajeva sveta, uključujući i predstavnike srodnih libertarijanskih projekata. Međutim, opis jednog ili drugog libertarijanskog zajednice obično se pravi prilično širokim potezima. Nešto poput „Montelibero je pokret za izgradnju slobodnog društva u Evropi, počevši od Crne Gore“. Kao da nisu ni lagali, ali nema garancije da će slika u glavi onoga ko pročita ovakav opis biti i najmanje slična onome što postoji u stvarnosti.

5. oktobra očekuje se mnogo zanimljivih priča o različitim pristupima izgradnji libertarijanskih zajednica. 6. oktobra – podjednako zanimljive priče o alatima koje koristimo. Ali sve je to pogled odozgo; on će omogućiti uočavanje trendova, ali neće dopustiti u potpunosti osetiti kakvi su ljudi okupili u tom Monteliberu i čime žive. A zapravo treba početi upravo od toga.

Zato 4. oktobra, prvog dana festivala, pozivamo sve zainteresovane u Tihi Omut (to je mali klub agorista Montelibera). Tamo će vas dočekati stvarni ljudi i malo vam ispričati o sebi: kako su se pridružili pokretu, šta su zatekli na licu mesta, kako su se smestili, čime se bave i kako komuniciraju sa zajednicom. Priče o strukturama i institucijama čekaće vas narednih dana, a za početak – čisto ljudska dimenzija.

Neće biti nikakvih prezentacija niti drugih atributa javnih predavanja. Sedećemo za stolom u neformalnoj atmosferi, nešto ćemo poslužiti i postepeno ćemo od priča preći na diskusiju, a možda uspemo i da dođemo do nekih zanimljivih ideja.

Okupljamo se u 19:00, rastajemo se kada odlučimo da se raziđemo. Onima kojima se učini teškim da se vraćaju kući noću, ponudićemo stan u centru Bara za prenoćevanje.

Ulaz u Omut je besplatan, donacije su dobrodošle. Adresa: ulica Muftije Murtezira Karađuzovića, broj 12, Bar.

MTL-fest 2024, očekivanja, deo 3

6. oktobra, poslednji dan festivala, održaće se u MTL-Siti-ju, i većina nastupa tog dana će se odnositi na razmenu praktičnog iskustva, mada je to moje lično, proizvoljno generalizovanje.

1. Ivan Gavrilov

Ivan vodi telegram kanal Ogurizam, pozicionira se kao profesionalni diletant i, sumnjam, njegova priča će biti apologija pokreta nezadržanih (da li smo u Jugoslaviji ili gde?). Neformalni centar ovog pokreta postao je Tihij Omut – klub bez natpisa, koji deli krov sa privatnim vrtićem i objedinjuje one kojima su tesni okviri onih organizacionih aktivnosti koje prate projekat Montellibero.

2. Valerij Utrosin

Valerij upravlja Mabizom, jedinicom investicionog fonda Montellibero, namenjenom pomaganju razvoja biznisa učesnika projekta. Po mom mišljenju, ovaj biznis akcelerator obavlja svoj zadatak na ocenu tri, ali možda će Valerij izložiti podatke koji će me naterati da revidiram ovu ocenu na više.

3. Igor Tolstov

Igor je naš Sondre. Većina tokenomike Montellibera su njegovi razvojni projekti. Voleo bih da čujem ne samo uvodnu priču o tokenomiki, već i koje novitete planira da implementira u svoj softver u bliskoj budućnosti.

4. Soz Nov

Poznat pre svega kao osnivač Montellibero Spejs-a, kluba kroz čije su zidove prošlo mnoštvo učesnika i gostiju projekta Montellibero, Soz se, nakon što je bio primoran da se preseli u Bugarsku, prebacio na razvoj blockchain alata, i u toj ulozi je takođe ostvario određene uspehe. Mislim da mu će dvadeset minuta nastupa jedva biti dovoljno za uvodnu priču o tome šta je Blockchain Social Network, ali možda će ostati vremena i za odgovor na kratko pitanje „gde je normalan frontend?“

5. Ilja Kopičina

Na početku se MTL-Siti razvijao kako bog da mu da, što je za ancap potpuno prirodno. Sada se, zahvaljujući Ilji, razvija na isti način, ali sa prethodnim renderima koji daju neku predstavu o tome šta developeri žele da prikažu. Takođe, ima specifičan način pisanja, sa mnoštvom Velikih Slova, tako da je za mene prisustvo na njegovom izlaganju o MTL-Siti-ju pre svega cilj da utvrdim kakav je u njemu balans patosa i samironije.

6. Vladimir Bajdalov

Treba da priča o projektu internet radija M-Siti. Imam veoma jednostavan odnos sa klasičnim radijom: on uopšte ne postoji u mom životu. S druge strane, bilo kakva Jutarnja pošta mi je prilično prijala za slušanje, tako da, ko zna, projekat može ispasti veoma zanimljiv.

7. Dmitrij Epihin

On je ključni investitor/graditelj MTL-Siti-ja i tuženi u nekoliko sudskih sporova povezanih sa konfliktima između njega i njegovih zaposlenih. Govoriće o iskustvu tokenizacije biznisa i odgovaraće na pitanja o tome gde je voda u slavini.

8. Vladislav Ketov

Najiskusniji od Montellibero biciklista, obio je svet na biciklu. Možda je čak u stanju da objasni zašto mi prednji zupčanik škripi, ali neću se sramotiti i gnjaviti ga tako diletantskim pitanjima. Planira da na festivalu održi svoju personalnu umetničku izložbu. Pustićemo našeg umetnika na njega, neka se mere čija je izložba duža.

To je to sa moje strane što se tiče najava za MTL-Fest 2024.

MTL-fest 2024, očekivanja, deo 2

5. oktobra, drugog dana MTL-festa, nastupiće šest govornika.

1. Aleksej Šustov

Aleksej ima određeno iskustvo u političkim i politotehnološkim aktivnostima, i svoje libertarianske vrednosti pokušava da realizuje upravo kroz taj okvir. On je autor knjige „Posle države“, u kojoj je ponovo otkrio koncept panarhije, koji je u tom trenutku bio nepoznat ruskoj zajednici. Nedavno je izašlo značajno prerađeno drugo izdanje knjige – „Posle države 2.030“. Aleksej tvrdi da je, s jedne strane, svaka birokratska njuška zapravo živa osoba, sa svojim vrednostima i interesima, koja je otvorena za dijalog i ubeđivanje – a s druge strane, da država, čiji predstavnik je ta njuška, ume da razgovara samo jezikom struktura i organizacija, ali nikako ne pojedinaca ili amornih zajednica. Zato on insistira na neophodnosti stvaranja takvih struktura (među ruskojezikićnim panarhistima se obično koristi termin „ekstritoritijalne ugovorne jurisdikcije“) sa naknadnim uspostavljanjem dijaloga sa predstavnicima država.

Ovde ima o čemu se posvađati. Predložena metoda bi bila sasvim validna, da nismo libertarijanci.

2. Mihail Požarski

Ja se u svom radu postepeno pomeram od teorije ka praksi, dok se Mihail, naprotiv, budući više praktičar u mladosti, sada pomerio u oblast teorije. Njegove objave i video snimci obično predstavljaju kreativno promišljanje o određenim pametnim knjigama i člancima. Ako verovati nedavnoj objavi Požarskog, on namerava da objasni emigrantskoj zajednici zašto je emigracija svinjstvo. Nadam se da se nastup neće svesti na prepričavanje njegovog istoimenog i prilično poznatog snimka. Tim više što je sam Mihail kasnije objavio snimak suprotnog sadržaja, o tome da je migracija super.

Požarskog često posmatraju u suprotnosti sa Svetovim, i organizatori festivala su krenuli upravo tim utabanim putem: Svetov izlaganje se takođe ticalo emigracije i bilo je formulisano kao „šta ruski libertarijanci treba da rade u emigraciji“. Odgovor Mihaila Svetova svodio se na to da treba graditi libertariansku internacionalu. Šta će nam o tome reći Mihail Temnov?

3. Sondre Bjelas

Sondre se redovno pojavljuje u našem Baru, ali moj nivo konverzacijskog engleskog nije mi omogućio da se sa njim bolje upoznam. U principu, prilično ga je dobro predstavili na kanalu festivala.

On predstavlja Liberstad, projekat koji je po duhu najbliži našem Montelibero. Liberstad je malo stariji i dostigao je rezultate sasvim uporedivo sa našim: to je malo naselje koje služi kao vizit karta projekta, gde živi nekoliko desetina aktivista, plus onlajn zajednica koju projekat podržava i u čijem životu učestvuje. Isto tako, ogromnu ulogu u razvoju Liberstada igraju blokčejn tehnologije, ali dok mi koristimo spoljni blokčejn Stellar, u Liberstadu su razvili sopstveni POS-blokčejn i alat za njega, potpuno open-source, i nude svima zainteresovanim da prave forke kako bi koristili proizvod za potrebe sopstvenih zajednica.

Sondre je, koliko mogu da procenim, upravo jedan od programera celog tog alata. Brzi pregled njegovog naloga na Github-u pokazao je da je takođe pomagao u razvoju jednog od monteliberovskih novčanika za Stellar. Mene je, uostalom, više zainteresovalo to što se on takođe bavi razvojem za Nostr, uključujući kod za sopstveni relej. Definitivno nam je takav potreban za Montelibero!

4. Stanislav Karkavin

Stas će na festivalu predstavljati zapravo Montelibero. On je, kao i Sondre, IT stručnjak, dobar govornik, veoma aktivan u projektu i ima jednu manu: živi u Srbiji. Zbog toga, iako je u Crnoj Gori stigao da živi intenzivno i prilično dobro poznaje stanje na terenu, potpuno zakržljali monteliberovski autohtoni stanovnici ga ipak doživljavaju kao malog autsajdera.

S druge strane, u onoj meri u kojoj će se njegovo izlaganje ticalo blokčejn komponente projekta, njegov status udaljenog učesnika mu uopšte neće smetati.

U idealu, naravno, naši programeri treba nekako idejno da razmenjuju iskustva sa onima iz Liberstada. Možda će na festu doći do nekog pomaka u tom pravcu.

5. Božo Popović

Božo je pozvan kao crnogorski bitkoiner. Kriptovalute su u Crnoj Gori u sivoj zoni: premijer propagira njihovo široko uvođenje, ali je istovremeno obavezan da deklariše težnju ka Evropskoj uniji, a u EU kriptovalute uglavnom pokušavaju da drže pod kontrolom i ne puštaju ih.

Nadam se da su organizatori ukratko dočeli Božu da će publika sastavljati ljude koji nisu sasvim slučajni, i da od njega neće biti potrebna uvodna lekcija o bitkoinu, već pre neki ili drugi insajderi koji se tiču upravo crnogorske specifičnosti.

Božov Tviter se sastoji isključivo od repost-ova, druge društvene mreže nije bilo moguće pronaći. Tako da moram konstatovati da uopšte nemam predstavu o agendi koju on promoviše. Vrednosti su, sudeći po repost-ovima, naizgled slične, i to je već nešto.

6. Jurij Polozov

Jurij je veteran Libertarianske partije Rusije, koji se davno pridružio Free State Project i uspeo ne samo da dobije državljanstvo SAD, već čak i da bude izabran u kongres države.

U principu, iz otvorenih izvora prilično dobro poznajemo osnovnu ideju projekta slobodne države, kao i da imamo površno predstavljanje o njihovim uspesima: izabrali su toliko i toliko fri-stejtera u predstavničke organe, ukinuli su određene regulacije. Najveće čuđenje kod mene izaziva to što je u zemlji od trista miliona stanovnika, sa snažnom tradicijom socijalne mobilnosti i duboko ukorenjenim libertarianstvom (milioni ljudi glasaju za kandidata u predsednika iz libertarianske partije), u projekat slobodne države tokom dvadeset godina ušlo svega šest hiljada učesnika. Šta nije u redu sa FSP-om? To je pitanje koje želim da postavim Juriju.

U trećoj objavi želim da ocrtam svoja očekivanja od trećeg dana festivala

MTL-fest 2024, očekivanja, deo 1

Za samo par nedelja počinje MTL-fest 2024. Prvi MTL-fest održan je prošle godine, i dalje će se, očigledno, nastaviti godišnje. Od festivala se očekuju sasvim razumljive stvari:

  • gužve i atmosfere
  • zanimljivih priča
  • razmene praktičnog iskustva
  • netvorkinga

Što se tiče gužve i atmosfere, 2023. godine je bilo oko 250 ljudi, i malo je verovatno da će ih ove godine biti manje. Uz to, festival sada postaje trodnevni.

U vezi sa zanimljivim pričama: prošle godine je bilo pet govornika, ove godine se očekuje šest. Glavni govornik tada je bio Svetov, ove godine Požarski. Od srodnih projekata prošle godine je bio Edlička iz Liberlenda, a ove će biti Bjellas iz Liberštada i Polozov iz FSP. Od Crnogoraca je bio pravnik, sada se očekuje bitkojner. Od teoretičara je bio Usanov, biće Šustov. Od Montelibera se očekuje Stas Karkavin, a on izgleda nešto prirodnije u javnim nastupima nego ja.

Poseban blok za razmenu praktičnog iskustva prošle godine nije postojao, umesto njega je bio predviđen muzički blok, koji uopšte nije uspeo. Ali sada će praksi biti posvećen ceo treći dan festivala.

U pogledu netvorkinga, želim da razumem glavno: kakvu zapravo korist mogu doneti jedni drugima raznovrsni libertarianski projekti rasuti po Zemlji. Pronaći tu korist i naučiti kako da se izvuče.

Onima koji su već isplanirali put u Crnogoru na MTL-fest – ostaje mi samo da vam se radujem. Oni koji mogu iznenada da krenu i dođu – iznenada krenite i dođite. Oni koji žele, ali ne mogu, moraću se zadovoljiti transmitovanjima i snimcima nastupa, reportažama i intervjuima, pričama onih koji se vrate sa festa i primenom iskustva koje su sa festivala poneli. To je prilično dosta.

4. oktobra, prvog dana festivala, zvanični program će se svesti na gledanje dokumentarnog filma o porazu pokreta za nezavisnost Hong Konga u Montelibero Spejsu. Paralelno sa tim, u tihom omutu se planira okupljanje i neformalno ćaskanje o sudbinama libertarianske emigracije uopšte i Montelibera posebno.

U sledećem postu ću ukratko ispričati šta očekujem od nastupa govornika u subotu, 5. oktobra, glavnog dana festivala.

Zašto je projekat Montelibero tako nejasan?

Aktivista Montelibera Stas Karkavin dao je intervju izdanju Plot, gde je odgovorio na niz pitanja o zajednici, što me je, sa svoje strane, navelo na određena razmišljanja.

Kada sam nailazio na mrvice informacija o aktivnostima Free State Project u New Hampshire-u, u početku me je čudila labavost zajednice: evo, na primer, imaju veliki festival PorcFest, imaju određajan uticaj na lokalnu politiku, što se ogleda u izboru učesnika projekta u lokalne predstavničke organe – ali nema nikakve jasnoće. Nejasno je koliko ljudi učestvuje u projektu, ko su njegova javna lica, gde pročitati razumljiv hronološki pregled njegove realizacije i kako nabaviti franšizu.

Ali kada smo počeli da pravimo Montelibero, brzo je postalo jasno da ove specifičnosti nisu baš bag, niti baš „feature“, već pre granični uslovi. Što se jače pokušava projekat ugurati u okvire jedne organizacije ili makar samo svi prebrojati, to će njegovi učesnici jače pružati otpor. Jednostavno zato što su oni volonteri, a što znači da nikome ništa nisu dužni.

Malo kasnije, nakon upoznavanja sa knjigom „Umetnost bycia nepodložnim“ Džejmsa Skota, shvatio sam da je ova taktika izbegavanja toga da se bude uzeta u obzir, prebrojana, pripisana nekom šefu i opskrbljena šefovim naređenjima – svojstvena čovečanstvu još od vremena neolitske revolucije i predstavlja nepromenljiv odgovor ljudi na potencijalnu mogućnost primene moći nad njima.

Upravo iz tog razloga ja, za razliku od Stasa, ne verujem u Asocijaciju Montelibero – normalan libertarijanac se neće dobrovoljno zapisivati u bilo koju jurisdikciju, kako god ona sebe nazivala ugovornom – naročito ako se taj ugovor ne može raskiniti po prvom ćudi. Libertarijancu nije potrebna vlast nad drugim ljudima, čak ni u formi učešća u vlasti nad javnim resursom. Njemu je potrebno da nad njim ne mogu proizvoljno primeniti vlast.

Uprkos svemu tome, libertarijanac odlično ume dobrovoljno da se asocira sa ljudima po konkretnim pitanjima koja ga zanimaju. Na primer, na sajtu prethodno pomenutog FSP-a može se videti kalendar sa rasporedom najrazličitijih događaja, koje organizuju najrazličitije organizacije, biznisi i inicijativne grupe. Izgleda veoma stihijski i decentralizovano (ako ne računamo to što su sve ove informacije predstavljene na jednom sajtu, što je, naravno, potencijalna tačka kvara). Isto tako, vremenom očekujem neki sličan kalendar i na sajtu Montelibera, kako bi onaj ko želi mogao brzo da proveri: sutra idem iz Budve u Bar, ima li tamo nečeg zanimljivog – u Prvom klubu, u Tihom Omutu, u baru Tortuga ili na još nekoliko manje istaknutih lokacija.

Na MTL-Festu, koji će ove godine biti održan od 4. do 6. oktobra, Stas će nastupiti u ime Montelibera. To ne znači da je on glavni u Monteliberu, da on sve zna i da je svi ovlastili. Ne, jednostavno je on iz Montelibera, on je dobar pripovedač i pristao je da nastupi. Isto tako će biti nastupi Sondrea Bjellosa iz Liberštada i Jurija Polozova iz Free State Project-a – i obojica nastupaju u ime svojih projekata, ali će moći ispričati samo mali deo onoga što se tamo dešava, pri čemu će sigurno nekome iz odgovarajućih projekata te priče delovati nepravilno. I to je to: ako deluju tako – biće o čemu diskutovati.

U narednim danima nameravam ukratko ispričati o svih šest govornika na MTL-Festu: kako ja vidim predavače i šta očekujem od njihovih nastupa.

Tragom MTL-festa, deo 3, Mihail Svetov

Mihail Svetov je poznati bloger još od vremena procvata ŽŽ, stari aktivista Libertarianske partije RF. Postepeno je stekao veći medijski uticaj od same partije, nakon čega je odlučio da u njoj sprovede reforme po svom ukusu, što je dovelo do raskola LPR na dva dela. Zatim je pokušao da umesto LPR-a promoviše krovnu organizaciju Građansko društvo, u čemu nije uspeo. Kasnije je u Moskvi otvorio klub „Nova iskrenost“, ali su ruske vlasti prilično brzo zatvorile ga, što je bilo krajnje očekivano. Sada živi u Riju i bavi se prvenstveno svojim medijskim projektom SVTV.

Tokom celog postojanja Montelibera, naši aktivisti su periodično pisali Mihailu na strimove putem plaćenih komentara i pitali ga za njegov stav prema Monteliberu. Mihail je u početku odgovarao da je negativan (u jednom od izdanja vesti Montelibera sam analizirala njegov stav), a nakon početka mobilizacije rekao je da nek idu iz RF-a bilo gde, pa čak i u Montelibero, sve je bolje nego ostati. Uglavnom, bila sam pomalo iznenađena kada su naši ljudi rekli da je Svetov odmah pristao da dođe na fest. Istina je da je želeo da istovremeno organizuje veliku turneju po mestima koncentracije antiratne ruske dijaspore, ali je tada protiv njega pokrenut krivični postupak, pa nije bilo jasno koje zemlje može bezbedno posetiti, i dolazak na fest je bio pod znakom pitanja.

Tek kada se desila ciljana donacija za Svetovljevu kartu za Crnu Goru, on je dao konačnu saglasnost. Trebalo je maksimalno isplatiti novac, pa je Mihailu u rasporedu zakazano odmah dva izlaganja, plus kao bonus je trebalo ići intervju u podkast studiju Montelibera. Ipak, sve to nije garantovalo da će biti postignut dostojan medijski odjek: ja sam, recimo, predviđala da će Svetov nakon festa na svom kanalu samo pomenuti: održao sam kul predavanje u Crnoj Gori, obavezno poslušajte – i ni reči o festu, niti o Monteliberu. Srećom, predviđanje se nije ostvarilo.

Čista verzija nastupa još uvek nije objavljena, dajem tajmkod opšte transmisije od mesta gde se pojavljuje zvuk.

Glavne teze oba Svetovljeva nastupa bile su sledeće:

  1. Ne želim da kažem ništa loše o Monteliberu, vi ste svaka čast, ali generalno pokušaj bežanja od države i izgradnja sopstvenog malog ankappa na periferiji je propala ideja, treba se baviti politikom, ne plašiti populizma i doći na vlast. Podsećam da je tema nastupa bila „šta da radi ruski libertarijanac u emigraciji“, tako da je ideja koja je relevantna za neke Argentince ili čak Crnogorce bila potpuno nerelevantna konkretno za Ruse.
  2. Libertarijanci su prirodni individualisti, nemaju pojma šta se dešava van njihovog dvorišta, a nama je potreban libertarianski internacional. Ovde nema nikakvih prigovora – potreban je, radimo na tome. Fest je, između ostalog, upravo o tom internacionalu. Sada ćemo u okviru internacionala moći da zahtevamo od Svetova da osvetljava i probleme i uspehe ne samo „grudastih“ trudovika, već i naše.
  3. Sa ljudima treba razgovarati jezikom ljubavi, sklonite svoju logiku, ona smeta. I uopšte, čitajte više levicares, oni kapiraju politiku, ne opterećujte se tom vašom ekonomijom, publici je ona dosadna. Rekao je to i otišao da daje intervju za Rabfak, levicama, pohvalna doslednost. Nažalost, prateći levičarske recepte, Mihail je tokom svoje političke karijere uspeo da odbije dosta istomišljenika, što malo demotiviše proučavanje onoga što ti ljudi savetuju. Istovremeno, razumne levice zaista ne treba odbijati, sa njima se odlično uspostavlja saradnja. Kriterijum razumnosti je da mržnja levice prema državi mora biti jača od mržnje prema nejednakosti, privatnom vlasništvu i sličnim levičarskim strašilima.

Dakle, moje predviđanje se nije ostvarilo: Svetov nije samo bio zadovoljan organizacijom festa i učesnicima projekta sa kojima je stigao da razgovara – on je promenio svoje mišljenje o projektu u celini i to je javno izjavio na nekoliko platformi: navodno, bio je u krivu, dobri ljudi, dobar projekat, uzalud se plašio. Respect, šta da se kaže. Svoju kartu je otplatio za sto dvadeset procenata.

Naravno, veoma bismo voleli da u svojim redovima imamo govornika takvog nivoa, ali zapravo naš put je decentralizacija. Tako da više ima smisla težiti pojavi desetine govornika nivoa Soza i stotine mog nivoa, nego tražiti jednog jedinog šampiona.

Stoćima MTL-festa, deo 2, Pavel Usanov

Pavel Usanov je ekonomista iz Sankt Peterburga, pristalica austrijske škole, predaje na Evropskom univerzitetu, pored sopstvenog Hayek instituta. Mnoge serije svojih predavanja objavljuje na svom Jutjubu. Na festivalu se pojavio ovako. Prvobitno su želeli da pozovu Grigorija Baženova – on je takođe ekonomista, ali mejnstrimni, i takođe predavač, ne sećam se tačno gde, mislim u HSE, plus radi za savez nezavisnih proizvođača goriva. Grigorij takođe ima videoblog, otprilike četiri puta popularniji od Pavlovog, zbog čega su prioriteti organizatora festivala potpuno razumljivi. Međutim, Baženov se u jednom trenutku povukao, pozivajući se na sastanak katedre, pa je zato zamenjen Usanovom.

Predviđena tema Baženovljevog predavanja bila je: „Monetarna politika u libertarijanizmu: između zlatnog standarda i kripto valuta“. Kada je promenjen govornik, postavilo se pitanje nove teme. Znajući da je Pavel pre svega ekonomski istoričar, predložila sam modifikovanu varijantu: „Nedržavne monetarne sisteme: teorija i istorija“. Na tome su se složili. Želela sam da dobijem dobar uvod u našu monteliberovsku tokenomiku, iz kojeg bi bilo jasno zašto naš finansijski sistem ima upravo takve obrise.

Na monteliberovskom kanalu predavanje je za sada dostupno samo kao fragment strima, dok ga je Pavel kod sebe već objavio.

U predavanju se zaista može videti uvod u našu tokenomiku: Pavel konstatuje da, hteli mi mi to ili ne, novac kao univerzalno sredstvo razmene danas i dalje predstavlja dolar i, u manjoj meri, evro, dok je bitkoin dobar svojim potencijalom, ali ga još treba realizovati. Tako i u tokenomici Montelibera sve se meri pomoću stejbla u evrima, dolarima i bitkoinima; nismo izmišljali nikakvu sopstvenu egzotiku poput libertlandovskih merita kao novac.

Dan nakon festivala, Pavel i ja smo snimili poseban video, već o mojoj knjizi, i on ga je takođe objavio na svom kanalu. Nadam se da će nakon nekog vremena snimiti i kratak pregled nje. Barem rubrika sa recenzijama knjiga postoji na njegovom kanalu.

U celini, čovek se pokazao kao sasvim jednostavan i druželjubiv, i ovo definitivno nije poslednja epizoda njegove saradnje sa Monteliberom. Nisam sigurna da bi Grigorij Baženov to uradio bolje, u svakom slučaju, vreme će pokazati.

Tragom MTL-festa, deo 1, Liberlend

Vit Edlička, samoproglašeni predsednik samoproglašene republike Liberlend, planirao je da govori na MTL-festu na temu „kako izgraditi najslobodniju državu na svetu“. Liberlend se nalazi na teritoriji koja se zove Gornja Siga, koja sa tačke gledišta Srbije treba da bude u Hrvatskoj, sa tačke gledišta Hrvatske treba da bude u Srbiji, ali u stvarnosti to je hrvatska strana Dunava, i upravo sa hrvatskim vlastima liberlenderi imaju najviše problema.

U kratkom periodu pre festa, Edlička i još nekoliko liberlendera su uhapšeni od strane Hrvatske, uz naknadnu deportaciju u Mađarsku. A 22. septembra, dan pre MTL-festa, hrvatske snage bezbednosti su upale na teritoriju naselja, uništivši sve tamošnje objekte i konfiskovavši svu pokretnu imovinu. Tako je Vitova priča o njegovom projektu obogaćena svežim, vrelim činjenicama.

Pozicija Hrvatske je definisana otprilike ovako: da, položaj granice nije regulisan, ali mi smo odgovorni za bezbednost spoljnog perimetra Šengen zone, u koju smo nedavno stupili, i zato težimo da presekemo sve provokacije, uključujući i provokacije od strane nekog kvazidržavnog entiteta.

Pozicija Liberlenda, s druge strane, svodi se na to da, pošto Hrvatska ulazi u Šengen zonu, ona više nema pun suverenitet nad granicom i ne može da postupa proizvoljno, vođena svojim ćudima. Za uništavanje tuđe imovine, kao i za bezrazložno pritvaranje ljudi izvan svojih državnih granica, morao bi se odgovarati pred sudom. Takođe, Liberlend insistira na tome da je teritorija na koju ne polaže pravo nijedna trenutna država – terra nullius, i da pojava nove države na njoj ne pritišće nijedne međunarodne norme, a ako je tako, onda budite ljubazni da poštujete naš državni suverenitet, kao što mi poštujemo vaš, gospodo Hrvati, i uopšte, čemu ratovati, hajde da budemo prijatelji, zar ne želite moćan turistički klaster pored sebe?

Ne postoji ništa što bi više iritiralo one na vlasti od podsećanja na pravne norme. Jer pravne norme stavljaju strane u konfliktu na isti nivo: demokratski izabrano praviteljstvo suverene države članice EU i neke šaljive figure sa par drvenih šupa i kućom-čamcem. Zbog toga će, naravno, hrvatska strana po mogućnosti ignorisati sve pravne procedure, jednostavno ostavljajući sve izjave Liberlenda bez pažnje. Ipak, cela ova priča može podići dosta prašine, ako, naravno, publika ne zaboravi da dodaje drva na ovu vatru.

Evo stranice sa kontaktima hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je organizovalo upad na teritoriju suverene slobodne republike Liberlend. Evo iste te stranice na engleskom. Možete slati pritužbe na različite adrese sa navedenog spiska, što će biti posebno korisno ako predstavljate neki zvanični medij. Takođe, naravno, ne bi škodili i repostovi.

MTL fest 2023, utisci

Juče sam imao priliku da posetim MTL-fest. Festival je održan u MTL-City-ju bukvalno na gradilištu, a pripreme su bile potpuno decentralizovane, po principu „ko najviše želi, uzme sebi deo posla i radi“. Tako da, naravno, nije prošlo bez propusta, ali je festival, kao rezultat primene takvog pristupa, svakako dobio svoj eklektični šarm.

Sreo sam Svetova uživo, popričali smo, mada mi knjiga još uvek nije uspela da mu uručim, svi su bili previše zauzeti. Zato Usanov nije ostao nepriznat. Sa njim još uvek razmišljamo o snimanju posebnog videa. Moj nivo konverzacijskog engleskog, nažalost, nije mi omogućio da posvetim dovoljno pažnje govornicima na engleskom jeziku.

Sopstveno izlaganje sam, iznenađujuće, uspeo da ne zeznem, hvala Danu Lesnovu što me je naterao da uradim dve probne prezentacije. Istina je da je nastup odmah nakon Svetova bilo sumnjivo zadovoljstvo, jer se na njega odmah nakuplja dvadesetak ljudi i počne da ga zasupaju pitanjima, on nastavlja da govori, odlazi dalje, i publika se naglo smanjuje.

Ako pogledamo koji delovi festivala su bili popunjeniji, a koji manje, vidi se da su libertarijanci dobro usavršili veštinu organizacije konferencija i razne male trgovine: ljudi su se okupljali uglavnom u lektorijumu, u food court-u i na sajmu. Međutim, ispostavilo se da se ova tema slabo kombinuje sa muzičkim festivalom. Prvo, glasna muzika je smetala lektorijumu, a drugo, baš zbog DJ programa skoro niko nije namerno dolazio, i svi su radije slušali govornike ili sedeli malo dalje i ćaskali – a da se tapše ispred bine, očigledno je potrebna sasvim drugačija publika.

Kao što se i očekivalo, veoma je nedostajala senka: ceo dan na otvorenom nije za Crnu Goru. Bilo je trenutaka kada sam osećao bliskost toplotnog udara, pa sam morao da rastresem penu koju sam poneo sa sobom i ležim malo u hladovini. Takođe, u food court-u je postojao određeni nagib ka alkoholnim pićima: nudili su pivo, sidar i razne žestoke rakije, a kafa i mors-čaj su bili samo na jednom mestu gde je bio najduži red. Spasila me je mineralna voda koju sam poneo sa sobom.

Međutim, sve ove male nepravilnosti ne umanjuju glavno: festival je prošao veoma energično, došlo je približno 270 ljudi, sastav govornika za prvi put je bio iznad očekivanja – a na nekoliko lokacija fest su uopšte opisivali kao godišnji i koji definitivno nije prvi. Dakle, osećaj skromnog debija nije lebdeo u vazduhu, fest je odmah bio percipiran kao deo nepokolebljive tradicije, to je super!

Razne slike i kratke video snimke sa festa možete pogledati u posebnom kanalu. Nadam se da će i tekstualni izveštaji uskoro početi pojavljivati tamo.