Тег: TOR

Nije ga spasao ni Tor, ni VPN: šta je GDID u Windowsu i zašto je opasan za svakoga od nas

Pre nekog vremena svet je obletela priča o 19-godišnjem hakeru Piteru Stoksu iz grupe Scattered Spider. Momak je provalio u mrežu draguljara i zahtevao 8 miliona dolara za neotkrivanje podataka. Nije bio idiot: koristio je VPN, sedeo preko RDP-a, skrivao tragove. Ali FBI je ipak pokucao na njegova vrata. Znate na čemu je pao? Ne na curenju IP adrese i ne na odavanju saučesnika. Odali ga je sopstveni računar pomoću GDID tehnologije.

GDID (Global Device Identifier) je jedinstveni identifikator koji Microsoft čvrsto vezuje za svaku instalaciju Windowsa. To nije vezivanje za hardver ili nalog, već digitalni pasoš vašeg sistema. I taj sistem maniakalno prikuplja telemetriju: koje programe otvarate, na koje sajtove idete, kada isključujete računar.

Kako funkcioniše zamka sa VPN-om? Mnogi misle da postaju anonimni nakon njegovog uključivanja. Metaforički, VPN su lažne brade i tamne naočare. Stavite ih (promenite IP), uđete u Telegram ili Tor da pročitate opozicione kanale, obavite svoje poslove. Windows beleži: „Korisnik sa GDID br. 12345 otvorio Tor.exe u 14:00“. Zatim skinete svoje „lažne brade“ (isključite VPN) kako biste ušli u bankovnu aplikaciju i napravili porudžbinu na Ozonu sa svoje stvarne kućne IP adrese (kao što verovatno već znate, na mnoge ruske servise nije moguće ući sa uključenim VPN-om). Malo kasnije Windows ponovo pravi zapis: „Korisnik sa GDID br. 12345 ušao da igra Dotu sa IP adrese grada Sizran.“. Dalje sve to uredno pakovano odlazi na servere Korporacije Dobra u Redmond.

Ali ja sam u Rusiji, Microsoft je otišao, FBI ne može do nas da dopre?! Da, viši inspektor ne može jednostavno poslati faks Bilu Gejtsu sa molbom da izda logove opozicionara. Ali:

1) Podaci brokera i telemetrija redovno curiraju. Specijalne službe odlično znaju kako da kupe potrebne baze provajdera i korporacija na crnom tržištu.
2) Državni trojanci i špijunski programi (koji mogu stići do vas pod bilo kojom maskom) umeju da očitaju vaš GDID lokalno. A dalje je stvar tehnike – upariti ga sa logovima provajdera koji, prema „Jarovom zakonu“, i onako piše svu vašu saobraćaj.
3) Ako požele da vas dohvate, mogu da izmište slučaj „sajber prevare“ i pošalju upit preko Interpolove linije. A takve upite korporacije često odobravaju bez suvišnih pitanja.

Kako se onda zaštititi?

Radikalno rešenje – prelazak na Linux. Ako se bavite opozicionom delatnošću, upravljate kanalima ili radite sa osetljivim informacijama – obrišite Windows. Prestanite dobrovoljno puštati korporativnog nadzornika u svoju kuću. U 2026. godini Linux nije crni ekran za geekove. Uslovni Linux Mint ili Ubuntu se instaliraju u par klikova i izgledaju razumljivije od Windowsa. Sistem otvorenog koda nikome ne „šapće“ iz kutije.

Kompromisno rešenje – ućutkajte Windows. Jer ponekad bez Windowsa ne može nigde: specifičnost posla, korporativni softver, omiljene igre. I ako ste prinuđeni da živite u istoj sobi sa špijunom, morate mu barem zatvoriti usta selotejpom. Zbog toga su entuzijasti napravili odlične besplatne alate: wpd.app (Windows Privacy Dashboard) i O&O ShutUp10++.

Preuzmete, pokrenete i u par klikova isečete svu telemetriju. Oni isključuju prikupljanje podataka, blokiraju slanje izveštaja Microsoftu, gase Cortanu i zabranjuju aplikacijama da čitaju vašu lokaciju. Ali važna nijansa: Windows je tvrdoglav stvor. Nakon svakog velikog ažuriranja, sistem će pokušati da se krišom resetuje i ponovo počne da špijunira. Zato proveravajte ove alate nakon ažuriranja.

I zapamtite glavno pravilo digitalne higijene: razdvajajte identitete! Uređaj sa kojeg pišete objave o slobodi ne bi trebalo da zna kako se zovete, gde živite i koja vam je omiljena vrsta kafe kada naručujete dostavu.

Voluntarista, Bitarh

Razbijamo mit: „Crno tržište“ nije holivudski akcioni film, već jednostavno slobodno tržište u podzemlju

Zapanjujuće je kako obični ljudi ponekad zamišljaju „crno tržište“ ili darknet. Zahvaljujući Netflixu, kriminalističkim izveštajima i državnim pričama za strašenje, većini se u glavi oslikava slika iz „Ludog Maxa“. Totalni haos: brutalni karteli, pucnjave iz automatskih pušaka oko mesta prodaje, mračni hakeri sociopati koji trguju uranijumom i plaćenim ubistvima, i apsolutna brutalnost.

Ali hajde da se spustimo sa neba na zemlju i pogledamo kako to izgleda u stvarnosti. Zamislite tipičnu transakciju na „strašnom i užasnom“ crnom tržištu:
– Psst, druže, jesi li doneo robu?
– Da, evo. Ovde je domaći sir od nepasterizovanog mleka, freelance dizajn bez plaćanja ogromnog poreza, kripto kupljen bez KYC ponižavanja i lek iz inostranstva koji je naše Ministarstvo zdravlja iz nekog razloga odlučilo da zabrani.

Zvuči već manje krvavo, zar ne? Zato što je 99% takozvanog „crnog“ tržišta zapravo potpuno mirna, dobrovoljna razmena između ljudi koji jednostavno žele da žive svojim životom. To je reakcija zdravog organizma na gušeći stisak stacionarnog bandite. Zato vredi razumeti odakle uopšte dolazi sena ekonomija i zašto ona nema ništa zajedničko sa nasiljem:

Kao prvo, to je zaštita od finansijskog stripteza (AML/KYC). Danas, da biste preneli svoj iskreno zarađen novac, morate se izobrtati naopačke. „Anti-pranje novca“ procedure pretvorile su banke u filijale tajnih službi. „Odakle vam ovih 500 dolara? Dokažite! Donesite potvrdu! Zamrznućemo vaš račun do razjašnjenja okolnosti!“. Ljudi odlaze u kripto i darknet ne zato što peru milione dolara od kartela. Oni to rade jer žele da vrate osnovno pravo na finansijsku privatnost.

Kao drugo, to je bežanje od preregulisanosti svakog daha. Država obožava da stvara monopole i hrani birokrate. Želite da otvorite biznis? Dobijte 150 dozvola, prođite vatrogasnu inspekciju (kojoj treba mito), kupite licencu. Mnogim malim preduzetnicima to je jednostavno preskupo. Senka sektor su garažni majstori, privatni nastavnici, kućni poslastičari i IT freelanceri koji jednostavno govore: „Ostavite nas na miru, želimo da radimo, a ne da hranimo armiju kontrolora“.

Kao treće, to su proizvodi zabranjeni ćudima Levijatana. Država konstantno odlučuje šta smemo da čitamo, gledamo, jedemo i čime da se lečimo. Zabranićivoz normalnih antidepresiva? Pojaviće se na sivom tržištu. Blokirali su praktične servise za pretplatu? Pojaviće se ljudi koji će pomoći da se to zaobiđe. Zabranićivape ili određene vrste biljaka? Dobrodošli u darknet. Potražnja ne nestaje samo zato što je čovek u odelu udario drvenim čekićem o sto.

A šta je sa nasiljem? A šta je sa mafijom? I tu dolazi najzanimljiviji deo. Nasilje na crnom tržištu je direktna posledica državnog mešanja, a ne osobina slobodnog tržišta. Setite se prohibicije u SAD. Pre zabrane alkohola, pivari su se sporile na sudovima ili konkurirale cenom. Čim je alkohol zabranjen, pojavili su se Al Capone, pucnjave i Tommy-gunovi. Zašto? Zato što su legalni mehanizmi za rešavanje sporova nestali, a rizici odleteli u nebesa. Država sama stvara kriminal, izgurujući čitave industrije izvan pravnog okvira.

Uzgred, sam darknet je genijalan primer toga kako slobodno tržište rešava problem poverenja bez ikakve države. Tamo nema policije i ne može se podneti tužba. Ali postoji sistem reputacije, recenzija i escrow računa (kada garanter zamrzne novac do prijema robe). Prodavci na marketplace-ovima u darknetu drhte za svoj rejting više nego što legalan restoran drhti za Michelin zvezde. Ako prodavnica prevari klijenta ili proda nekvalitetan proizvod, jednostavno će biti uništena recenzijama i izgubiće biznis. Čista ekonomija reputacije i agorizam u praksi.

Dakle, sledeći put kada vam budu pričali strašne priče o „nelegalnim“ tržištima, setite se: najveća i najopasnija grupa, koja redovno primenjuje nasilje i uzima novac od ljudi, ne nalazi se u darknetu, već prikuplja poreze.

Voluntarist, Bitarh

Borba protiv države bez rizika po sopstvenu kožu

Bitarh

Glavni problem za bilo koji društveno-politički pokret koji se protivi državnoj vlasti jeste pretnja represijom protiv njegovih učesnika. Libertarijance to pogađa pre svega, jer smo iz ugla vlasti ništa drugo do naj„nesistemska“ opozicija (tj. ona koja odbija da koriguje svoje stavove po nalog države). Postojanje rizika od represije snažno ograničava učesnike pokreta u sprovođenju efikasnih akcija i to je potpuno objašnjivo: ako se čak i za deljenje letaka može dobiti velika kazna, onda se bavljenje ozbiljnijim aktivizmom uopšte može dovesti do zatvorske kazne. Pasioniranih libertarijanaca, spremnih da stvaraju nove ideje i promovišu ih u masu, ima veoma malo, pa čak i hapšenje samo jednog od njih može značajno oslabiti čitav pokret. Razumevajući situaciju, oni su primorani da se snažno suzdržavaju u govoru, ne učestvuju u akcijama i uopšte žive u konstantnom strahu.

Rešiti ovaj problem je sasvim realno — potrebno je outsourcovati svaku aktivnost u stvarnom svetu, dok sami ostajete 100% na mreži, van domašaja stacionarnog bandite („države“). Libertarijanskim aktivistima bi bilo poželjno da se uopšte ne pojavljuju u stvarnosti i možda čak i ne šire svoje stavove, ali kada otvore virtuelnu mašinu sa VPN-om, ne treba da se stajidaju ni u čemu, jer je FSB u borbi protiv virtuelnog potpuno bespomoćan! Možete slobodno pisati bilo kakve pozive na društvenim mrežama, objavljivati lične podatke uverenih etatista, organizovati najradikalnije akcije — od deljenja letaka i kačenja banera na kućama i mostovima, do otvorenog maltretiranja aktivnih etatista (na primer, natpis „Ovde živi manijak“ na ulaznim vratima etatiste i lepljenje letaka u njegovom naselju sa fotografijom i informacijama o njegovoj sklonosti ka agresivnom nasilju).

Sve radnje u stvarnom svetu moraju biti sprovedene od strane ljudi koji uopšte nisu povezani sa libertarijanstvom. Mi dobijamo donacije od anonimnih sponzora u kriptovalutama, plaćamo bitcoinima Vasjanima iz darkneta, koji u obično vreme postavljaju paketiće droge i šaraju asfalt i zidove kuća reklamama za „apoteke“. Oni su veoma vešti u skrivanju od policije i znaju šta treba raditi u slučaju hapšenja. Za taj rizik uzimaju svoj novac, koji, iskreno rečeno, nije baš ni veliki. Čak i ako neko od izvršilaca bude uhapšen od strane policije, on će otkriti samo anonimni kontakt na mreži, gde će FSB naići na odbijanje VPN servisa da izda stvarni IP adresu (ili na TOR, ako ste potpuni paranoik). Na taj način, pravi pasionari, čije hapšenje može oslabiti pokret, ispostavljaju se potpuno neosetljivima na represiju, dok hapšenje nepolitičkih izvršilaca u stvarnom svetu nikako neće naštetiti pokretu — umesto jednog uhapšenog grafitara, pojaviće se 10 novih koji žele da zarade malo dodatnog novca.

Skeptici će verovatno sada reći — anonimnost na mreži je mit, FSB će vas deanonimizovati za minut. Ranije sam već pisao zašto to nije tako i nikada neće biti: od samog nastanka država, prema teoriji stacionarnog bandita, svaka država se nalazi u stalnom sukobu sa drugim. Naravno, postoje privremena savezništva, ali na duge staze jedna država je drugoj uvek konkurent i neprijatelj! Vlasti bilo koje države su obično uvek zainteresovane da pomognu opoziciji da oslabi svog konkurenta, pa neće samo odbiti da izdaju lične podatke opozicionara, već će čak pomoći u razvoju sredstava za anonimizaciju (tako je, na primer, TOR mreža kreirana uz podršku federalne vlade SAD). Mislite li da slučajno u zakonima većine zemalja sveta postoje članovi po kojima je zabranjeno izdavati lične podatke i ekstradirati ljude koji su u matičnoj zemlji optuženi iz političkih motiva?! Nije nimalo slučajno, i to treba koristiti; kao što kaže Mihail Svetov — manevrisati između različitih država, izbijajući sebi slobodu. Uzimajući u obzir trenutno geopolitičko stanje, živeći u Rusiji i koristeći VPN u Švajcarskoj, SAD, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Norveškoj, vi ste u potpunoj bezbednosti. Ako, naravno, nećete sami sprovoditi bilo kakve akcije u stvarnom svetu.