Glavni problem za bilo koji društveno-politički pokret koji se protivi državnoj vlasti jeste pretnja represijom protiv njegovih učesnika. Libertarijance to pogađa pre svega, jer smo iz ugla vlasti ništa drugo do naj„nesistemska“ opozicija (tj. ona koja odbija da koriguje svoje stavove po nalog države). Postojanje rizika od represije snažno ograničava učesnike pokreta u sprovođenju efikasnih akcija i to je potpuno objašnjivo: ako se čak i za deljenje letaka može dobiti velika kazna, onda se bavljenje ozbiljnijim aktivizmom uopšte može dovesti do zatvorske kazne. Pasioniranih libertarijanaca, spremnih da stvaraju nove ideje i promovišu ih u masu, ima veoma malo, pa čak i hapšenje samo jednog od njih može značajno oslabiti čitav pokret. Razumevajući situaciju, oni su primorani da se snažno suzdržavaju u govoru, ne učestvuju u akcijama i uopšte žive u konstantnom strahu.
Rešiti ovaj problem je sasvim realno — potrebno je outsourcovati svaku aktivnost u stvarnom svetu, dok sami ostajete 100% na mreži, van domašaja stacionarnog bandite („države“). Libertarijanskim aktivistima bi bilo poželjno da se uopšte ne pojavljuju u stvarnosti i možda čak i ne šire svoje stavove, ali kada otvore virtuelnu mašinu sa VPN-om, ne treba da se stajidaju ni u čemu, jer je FSB u borbi protiv virtuelnog potpuno bespomoćan! Možete slobodno pisati bilo kakve pozive na društvenim mrežama, objavljivati lične podatke uverenih etatista, organizovati najradikalnije akcije — od deljenja letaka i kačenja banera na kućama i mostovima, do otvorenog maltretiranja aktivnih etatista (na primer, natpis „Ovde živi manijak“ na ulaznim vratima etatiste i lepljenje letaka u njegovom naselju sa fotografijom i informacijama o njegovoj sklonosti ka agresivnom nasilju).
Sve radnje u stvarnom svetu moraju biti sprovedene od strane ljudi koji uopšte nisu povezani sa libertarijanstvom. Mi dobijamo donacije od anonimnih sponzora u kriptovalutama, plaćamo bitcoinima Vasjanima iz darkneta, koji u obično vreme postavljaju paketiće droge i šaraju asfalt i zidove kuća reklamama za „apoteke“. Oni su veoma vešti u skrivanju od policije i znaju šta treba raditi u slučaju hapšenja. Za taj rizik uzimaju svoj novac, koji, iskreno rečeno, nije baš ni veliki. Čak i ako neko od izvršilaca bude uhapšen od strane policije, on će otkriti samo anonimni kontakt na mreži, gde će FSB naići na odbijanje VPN servisa da izda stvarni IP adresu (ili na TOR, ako ste potpuni paranoik). Na taj način, pravi pasionari, čije hapšenje može oslabiti pokret, ispostavljaju se potpuno neosetljivima na represiju, dok hapšenje nepolitičkih izvršilaca u stvarnom svetu nikako neće naštetiti pokretu — umesto jednog uhapšenog grafitara, pojaviće se 10 novih koji žele da zarade malo dodatnog novca.
Skeptici će verovatno sada reći — anonimnost na mreži je mit, FSB će vas deanonimizovati za minut. Ranije sam već pisao zašto to nije tako i nikada neće biti: od samog nastanka država, prema teoriji stacionarnog bandita, svaka država se nalazi u stalnom sukobu sa drugim. Naravno, postoje privremena savezništva, ali na duge staze jedna država je drugoj uvek konkurent i neprijatelj! Vlasti bilo koje države su obično uvek zainteresovane da pomognu opoziciji da oslabi svog konkurenta, pa neće samo odbiti da izdaju lične podatke opozicionara, već će čak pomoći u razvoju sredstava za anonimizaciju (tako je, na primer, TOR mreža kreirana uz podršku federalne vlade SAD). Mislite li da slučajno u zakonima većine zemalja sveta postoje članovi po kojima je zabranjeno izdavati lične podatke i ekstradirati ljude koji su u matičnoj zemlji optuženi iz političkih motiva?! Nije nimalo slučajno, i to treba koristiti; kao što kaže Mihail Svetov — manevrisati između različitih država, izbijajući sebi slobodu. Uzimajući u obzir trenutno geopolitičko stanje, živeći u Rusiji i koristeći VPN u Švajcarskoj, SAD, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Norveškoj, vi ste u potpunoj bezbednosti. Ako, naravno, nećete sami sprovoditi bilo kakve akcije u stvarnom svetu.
