U našem novom svetu, podaci su se pretvorili u veoma profitabilnu robu kojom trguju države, kompanije, hakeri, pa svi ko hoće! Da li će oni zaista odjednom odustati od ovog resursa, čak i ako se država iskorenjuje do temelja? A ljudima je uglavnom svejedno za svoje lične podatke prilikom posećivanja sajtova, preuzimanja igara, aplikacija, tik-toka. To je zapravo neka vrsta razmene sopstvenih podataka za udobnost/dobrobit. Ne mislim da u tom slučaju krše tuđa prava vlasništva. Šta vi mislite?

P.S. Ovo pitanje mi je palo na pamet kada sam preuzimao jednu popularnu kinesku igru (ko je razumeo, taj zna o čemu se radi). Tamo su direktno napisali da li ste saglasni da koristimo vaše informacije sa naloga u svoje svrhe. To jest, običnim, razumljivim jezikom, a ne kao u drugim aplikacijama gde je sve zamagljeno i nejasno objašnjeno, kao da ne kradu od vas, ali će nekako uzeti, a najbolje da uopšte ne razmišljate o tome, čao!

Analni mađioničar

Volela bih da iskoristim ovo pitanje kako bih preporučila čitaocu članak na kanalu neskromnog naziva bez kompromisa, ali sa iznenađujuće skromnim brojem pretplatnika. Uostalom, sam tekst članka je objavljen na vkontakte, gde autor ima za nekoliko redova više pretplatnika. Tamo me je zainteresovala sledeća teza.

Ako slepo poštujete tekst ugovora sa svim njegovim zamrčenim formulacijama, ogradama i fusnotama, onda pružalac usluga ima ekonomski motiv da se osigura u tekstu ugovora: potrošač neće detaljno ulaziti u suštinu, ali će ga tekst ugovora značajno ograničiti. Međutim, one detalje ugovora koji su vidljivi, mora se činiti privlačnijim za klijenta, jer postoji konkurencija.

Ali, ako smatrati ugovorom samo ono što je bilo izričito rečeno tokom zaključenja sporazuma, a sve neeksplicitne nijanse o kojima nije bilo rasprave smatrati samo jednostrano dobronim željama – onda se pojavljuje ekonomski motiv da ugovori budu kratki i razumljivi, kako sam proces zaključenja ugovora ne bi bio opterećenje za kupca, inače će otići kod drugog dobavljača.

Kao što možemo videti iz primera koji ste naveli, kada nema potrebe za pravnim prepisivanjem, advokati brzo prelaze na ljudski jezik i direktno ukazuju na ono za šta zadržavaju pravo. I, kao što vidimo po vašoj reakciji, klijent takvu iskrenost radije odobrava. U međuvremenu, teško da biste tako popustljivo postupili prema nameri proizvođača igara koja je navedena u ugovoru, na primer, da izvlače novac sa svih vaših bankovnih računa ili bitcoin novčanika kojima kompanija uspe da pristupi. Iako, čini se, reč je takođe samo o pristupu podacima.

Živimo u sve transparentnijem svetu koji će se, pored toga, uskoro ispuniti velikom količinom lažnih vesti nerazlučivih od stvarnosti. Pravna zaštita ličnih podataka, zaštita privatnosti ličnog života, privatni ključevi i lozinke – sve je to pozadinske borbe pred potpunom kapitulacijom. Šta raditi nakon kapitulacije? O tome sam pisala u jednoj od svojih starih objava pod nazivom Digitalni identitet.

Budućnost je nesigurna, ali imam osećaj da je naša generacija već unapred prihvatila nova pravila igre i da ne brine previše povodom toga. A oni koji će iz navike želeti nešto da sakriju, osuđeni su da povremeno završe u glupim situacijama. Želećemo im da ne budu previše nervozni zbog takvih neprijatnosti.

Izvinjavam se što nisam odgovorila na direktno pitanje o tome koje boje donji veš ćemo nositi pod ankapom, i kog kroja pod minarhizmom. Šta možemo ako ćemo hodati bez donjeg veša.