Tekstovi su izuzetno naučanstveni, prepuni su „vode“ i referenci na autoritete, pa ću vam dati kratak sažetak, možete se proveravati sa originalom.
Rezime članka
Prvo se u člancima formuliše ono zapažanje koje je očigledno onima koji poseduju minimalni konceptualni aparat AES-a, a to je da pri pokušaju primene metoda prirodnih nauka za opis interakcije subjekata istraživača čeka neizbezan neuspeh, pošto akcije subjekata nisu determinisane, jer oni imaju sopstvene interese i slobodnu volju.
Zatim se pravi korak napred i kaže: a glede, kvantna mehanika – i tamo nema nikakvog determinizma, i tamo posmatranje direktno utiče na rezultat, i uopšte sve veoma liči na ponašanje delujućih subjekata. Zar ne bismo mogli da primenimo aparat kvantne mehanike na praksiologiju?
Dalje, konceptualni aparat se koristi kao primer za opis kontekstualno zavisnog izbora (to je jedan od objekata proučavanja današnje moderne behavioralne ekonomije), i pokazuje se da, vidite, opisivanje je uspelo, tako da ćemo vam sada bilo koji subjektivizam i iracionalnost dokazati algebrom.
Zatim se pravi sledeći korak. A glede, kvantna mehanika nam je dala laser. Sada smo primenili terminologiju kvantne mehanike na društvo, pa hajde da konstruišemo socijalni laser. Običan fizički laser daje snop koherentnog zračenja, socijalni bi trebalo da nam daje usmerenu koherentnu društvenu delatnost. Običnom laseru je za iz koherentnog izbacivanja potrebno pumpanje, i društvu je potrebno pumpanje. Ostalo je samo shvatiti kako pravilno sprovesti pumpanje društva, i moći će se, vešto šaljući mu seriju signala, na izlazu dobiti akciju koja je inicijatoru potrebna. Sve je samo pitanje finansiranja, i oni koji su se već setili, već troše grantove.
Štaviše, grant se troši na neki anti-laser, čiji zadatak nije stimulacija društva, već njegovo smirivanje, putem odabira signala u protivfazama ili nečeg sličnog u tom duhu.
Diskusija
A sada hajde da razgovaramo o tome šta nije u redu sa predloženim modelom društva i mogućnostima upravljanja njime.
Čovek stalno prima senzacije preko svojih čulnih organa, interpretira ih i izvodi zaključke. Nove senzacije se interpretiraju uzimajući u obzir prethodno donete zaključke. Dobijajući informacije koje je lakše interpretirati ili koje doprinose postizanju subjektovih ciljeva, on će težiti tome da u budućnosti taj izvor informacija smatra autoritativnijim i pokušaće da se oslanja na njega. Tako neizbežno svako za sebe formira određeni skup preferiranih izvora informacija.
Dobijajući informacije koje se naglo razlikuju od prethodnog iskustva, ili koje su pri pokušaju korišćenja dovele do neprijatnih posledica, čovek je sklon tome da označi izvor informacija kao štetan i da kasnije pokušava da ignoriše signale odatle.
U principu, čovek može biti iracionalan (sa tačke gledišta spoljnog posmatrača). Verovaće u ono što je apsurdno, radiće ono što mu nanosi štetu, stavljaće tuđe interese ispred svojih. Ali i on će na isti način formirati za sebe određenu sliku sveta, što u ovom slučaju znači preferencije u pogledu izvora informacija, skup predrasuda i obrazaca ponašanja.
Štedeći energiju za razmišljanje, čovek uvek teži izvorima informacija koji se najlakše interpretiraju. Zato će naučnom traktatu dati prednost popularno-naučnoj brošuri, brošuri – publicističkom članku, članku – memu.
Zbog toga ne treba da bude čudno što su ključni izvori najsvežijih i najpouzdanijih saznanja za čovečanstvo uvek bile tračevi. Sa erom društvenih mreža, tračevi su napravili kvalitativni skok, i sada je njihov uticaj u poređenju sa bilo kojim drugim izvorima još više porastao.
Dakle, neki uslovni gospodin Kiseljov želi da sastavi socijalni laser i da negde pucne koherentnom zrakom društvenog entuzijazma. On nastupa na popularnom televizijskom kanalu sa porukom da Hlohlji žele da Rusima u Novorosiji budu salo. Prigozinska fabrika počinje da piše o salu na društvenim mrežama, komentariše i deli jedne druge, komentariše sve koji su bilo šta pomenuli o Ukrajini, salu, bilo kojoj od naseljenih mesta oblasti označene u priručnicima kao Novorosija, ili jednostavno popularne blogere. Dalje, prema autorovoj zamisli, počinju pozivi da se ide u Novorosiju i da se tamo iz Hlohlja izvuče gorilka. Određen broj ljudi se zaista okuplja i odlazi, tamo ih pretvore u crnicu. Tema se diskredituje, kao i kanali koji su se pojavili u toj temi. Sledeći pokušaj sastavljanja lasera pomoću ovih alata biće neuspešan, mora se smisliti nova tema.
Ili drugi primer. Neki uslovni gospodin Navaljni objavljuje razotkrivajući film o premijeru, ovaj ignoriše signal, i tada počinje pumpanje: ljudima se nudi da izađu na ulicu i zahtevaju javnu istragu činjenica osvetljenih u filmu. Hajp, milioni pregleda, ljudi izlaze, dobijaju štapove u glavu, razilaze se. Pokret postaje još širi, u prodavnicama nestaju žute patke, krug podrške Navaljnom višestruko raste, i on započinje predsedničku kampanju.
U čemu je razlika između ova dva slučaja? Razlika je u tome što nije dovoljno samo preneti informaciju čoveku – potrebno je da se informacija potvrdi neposrednim osećajima, upravo to jača autoritet izvora informacija. Može se pokušati uključiti „antilaser“ i ubeđivati ljude u uspehe zamene uvoznih proizvoda domaćim, ali te informacije će se veoma loše potvrđivati neposrednim podacima iz frižidera. A laser, gde će se u pumpanju gurati tema „sve su pokrali“ praznim frižiderom, savršeno se potvrđuje.
Zato je polje za manevrisanje predstavnika režima, koji ne žele da prestanu sa pljačkom, prilično malo – morat će da traže neke spoljne ili unutrašnje neprijatelje krive za trenutnu nesrećnu situaciju. Međutim, to je veoma klizav put:
Propagandista gomili: – Ako u slavini nema vode, to znači da su je popili Židovi! Udari Židove, spasi Rusiju! A gomila mu odgovara: – Ej, braćo, pogledajte ga samo, ima oprano lice, znači, u njegovoj slavini ima vode! Udari Žida!
Rezime
Ono što se u razmatranim člancima naziva zamršenom reči „lazer“ – to je najobičnija kampanja za kreiranje hajpa. Opis društvene kampanje jezikom kvantno-slične matematike neće doneti novo razumevanje, već će samo zbuniti one koji će morati da rade na kampanji, jer oni neće raditi sa nejasno fiksiranim infopoljima i nejasno izmerenom socijalnom energijom – već sa temama, smislima i konkretnim ljudima. Ukratko, čista humanistička stvar.
Ali neka grantofageti u institutima sa velikim prozorima pokušavaju da izračunaju vektor društvene napetosti i simuliraju kaskadu info-talasa u medijskim poljima, a neka zvaničnici u kancelarijama sa visokim plafonima čekaju od njih rezultate koji daju magični ključ za upravljanje podređenim narodom – ljudi će u međuvremenu relativno mirno baviti svojim svakodnevnim poslovima.
Kvantno-sličan model za opisivanje kognitivnih distorzija tokom uzastopnog češanja leve pete iza desnog uva i češkanja desnim malim prstom u levoj nozdrvi
