papa

U mnogim aspektima živimo u prostoru ostvarenih utopija.
Prvo ljudi nešto sanjaju, a drugi to smatraju nevjerovatnim, smešnim i neostvarivim, a onda se ne stignu osvestiti, a to već cveta i miriše punim kapacitetom.

I to se ne odnosi samo na nauku i tehniku, već i na sferu ljudskih odnosa. Dakle, samouvereno i argumentovano tvrditi određene obrasce ponašanja kao nešto što je neizbežno – to je sasvim funkcionalan metod promene postojećeg.

Ali kako ljudi odrastaju, oni preuzimaju i razvijaju sve više heuristika za život u stvarnom svetu, koji sasvim opravdano ulaze u konflikt sa ranije formiranom slikom sna. U bilo kom trenutku čovek može da pukne i proglasi se realistom, i da ga od sada sve te veze snovi uopšte ne zanimaju. Dakle, uskogrudost pomaže da se san sačuva duže, ili, barem, da se ima manje troškova za njegovo očuvanje.

Znam samo jedan delotvoran način da se kod starijih ljudi sačuva vera u ideale. Potrebno je pokazivati im koliko je već pređenog na tom putu, pokazivati im da ne idu sami, pokazivati najbliže perspektive koje je sasvim realno ostvariti, i pokazivati da su dalekosežne perspektive, zapravo, sasvim dostižne. Sami san neće doneti rezultate, i dalje će morati ići malim koracima.

A što se tiče starih libertarijanaca, u našem ruskom društvu oni jednostavno još nisu izrasli.

Izvinite, ispalo je pomalo patetično. Ali ništa, ponekad se to može sebi priuštiti.