Nažalost, teško mi je da odgovorim na prvi deo pitanja. Moje znanje o seriji se u potpunosti svodi na informaciju da negde tamo postoji tužni dečak po imenu Karl. Tako da neću ulaziti u detalje, razgovarajmo o zombi apokalipsi uopšte, bez vezivanja za konkretnu seriju.

Zombi apokalipsu ću definisati otprilike ovako. To je fenomen neistraženog prirode, u toku kojeg tela mrtvih ljudi postaju smrtonosna opasnost za žive. U takvoj opštoj formulaciji, čovečanstvo se suočavalo sa zombi apokalipsom nebrojano puta. Svaka epidemija neke kuge postajala je zombi apokalipsa. Prema jednoj od verzija, veliki zombi apokalips u Engleskoj u 17. veku čak je doprineo industrijskoj revoluciji i pojavljivanju liberalizma, jer je povećao vrednost radne snage.

Tipični filmski zombi apokalips se razlikuje od istorijskih analogija samo po tome što mrtvo telo progoni žive ljude uz sve prateće filmske specijalne efekte: prilazi tragičnim hodom, zastrašujuće maše kućnim aparatima i alatima, a u besmoćnom besu grebe noktima po kamenu ako je žrtvi uspelo da se popne na uzvišenje. Higijenske mere protiv zombija su u celini otprilike iste kao i tokom epidemije: spaljivanje leševa.

Dobro, to su sve veoma simpatična razmišljanja, ali kako će zombiji pomoći u izgradnji Ankapistana? Za to ćemo morati da uvedemo još jednu fantastičnu pretpostavku. Zombi se ne baca na sve redom bez razloga. Ne, on ciljano i pronalazljivo kreće da se osveti upravo onome koga smatra krivcem za svoju smrt. Po analogiji sa filozofskim zombijem, nazvaću ovaj podtip „pravnim zombijem“. Slažite se, u poređenju sa fantastičnom pretpostavkom da energični leševi uopšte postoje, takva konkretizacija njihovih motivacija deluje kao sasvim skromno i realistično dopunjenje.

Takav zombi je živa… pardon, neživa inkarnacija principa neagresije: niko nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje. Dodajmo još da se pravni zombi takođe baca na svakoga ko smeta drugom pravnom zombiju da ostvari svoju osvetu. Nakon što završi sa odmazdom za svoju smrt, pravni zombi pronađe mir.

Tvrdim da će u svetu pravnog zombi-apokalipse Ankapistan biti izgrađen prilično brzo. Živa osoba je toliko prijatniji saputnik od zombija da će sama ideja o doprinosu pojavljivanju novog zombija izazvati užas. Zato će ljudi ubrzo naučiti uzajamnu ljubaznost, razviti spremnost za dobrotvornost, saradnju u teškim situacijama, pa će čak i sa Titanika izlaziti u čamce, tek nakon što se uvere da su im dobrovoljno omogućena mesta.

Ali ne moramo čekati nastanak pravnog zombi-apokalipse, već se možemo unapred učiti uzajamnom poštovanju, saradnji, saosećanju prema slabima, i biti spremni da se jurnemo na bilo kog kršitelja NAP-a. Zašto odlagati za posmrtno ono što se može uraditi danas?

Hvala na pažnji.