Ogromna količina naučnofantastičnih dela posvećena je temi odnosa između Zemlje i njenih vanzemaljskih kolonija. Takođe se dosta pažnje pridaje temi društvenog uređenja u vanzemaljskim kolonijama u sličnim delima. U suštini, sve se svodi na to koje su tačno naučnofantastične pretpostavke bile u osnovi određenog zapleta.

Predlaže nam se da krenemo od suprotnog: da razumemo koje minimalne naučnofantastične (a još bolje – realistične) pretpostavke treba postaviti kako bi društvo koje se formiralo u vanzemaljskoj koloniji Zemlje bilo anarho-kapitalističko. Pa, hajde da razmislimo.

Po ideji, naravno, u trenutku pojave vanzemaljskih kolonija na Zemlji ankap bi već trebalo da postoji, pa bi za koloniju, shodno tome, bilo sasvim prirodno da zadrži upravo taj tip društvenih odnosa. Ali to je previše trivijalna pretpostavka, iako sasvim realistična.

Iz interesovanja bih, na primer, suprotno, pretpostavila da su, iz nekog misterioznog razloga, tehnologije za osvajanje drugih planeta već dostupne, ali ankap još uvek nije ugurao. Nije mi baš jasno kako bi to moglo biti moguće, jer nema nikakvih osnova da bi države opstale toliko dugo. Ali mi pričamo o naučnoj fantastici, i evo takve naše naučnofantastične pretpostavke.

Idemo dalje. Da bi u koloniji postojao anarho-kapitalizam, potrebno je da se tamo formira slobodno tržište. Ako, recimo, čitava kolonija predstavlja jednu firmu koja trguje sa Zemljom, odnosi u njoj će verovatno biti novčano-radnički, i dobićemo sasvim drugačije društvo. Dakle, neophodna je dovoljna autonomija kolonista, jer ako oni u svemu zavise od centralizovano raspoređivanih resursa, gde bi tu bila kakva anarhija. To znači da je planeta ili terraformisana, ili je izvorno pogodna za život, ili su tehnologije za uređenje životnog prostora oko sebe veoma jeftine i dostupne otprilike svima.

Kao rezultat imamo višak životnog prostora koji omogućava suživot samo u onim slučajevima kada to donosi korist, a ne samo zato što je tesno i nemaš gde da pobegneš. Ovo je veoma važno za pojavu čuvene autonomije pojedinca i dominaciju dobrovoljnih odnosa – prinuda u takvom okruženju jednostavno nije potrebna, a i veoma je neefikasna.

U suštini, sa kolonizacijom takve planete dobijamo situaciju sličnu iskustvu SAD, samo bez Indijanaca i robova, te dve rodne traume Sjedinjenih Država koje su doprinela širenju ovlašćenja federalne vlade i vodile ka građanskim ratovima.

Fantastičnu pretpostavku o mogućnosti međoplanetarnih ratova odbacićemo sa gađenjem: dobro za blokbaster, ali je previše neverovatno. I to takođe ide u prilog ankapu: nema potrebe održavati odbranu od kosmičke invazije, jer iz straha od nečega sličnog tome država može slučajno da se pojavi, a onda je izvlači iz mozgova…