Тег: kosmos

12. aprila

Kada sam pre par godina čestitala čitaocima Dan astronautike, spominjala sam da je država u svemiru možda nešto upropastila, ali je tržište tamo stupilo ozbiljno i na duže vreme, i više ga neće moći odavde izbaciti. Od tada se u svemiru dogodilo mnogo toga zanimljivog, ali najperspektivniji se, naravno, čini Ilonov Starship.

I ko šta ne priča, a ankapovi o potiskivanju države. Dozvoliću sebi jednostavnu ekstrapolaciju. Mask dovodi Starship do savršenstva i organizuje manje-više redovne veze sa Marsom. Orbitalna stanica, baza na površini, snabdevanje te iste baze, deo stanovništva radi po principu smena, deo se naseljava na duže staze. Ništa ne sprečava Maska da proglasi da njegova privatna kolonija ima sopstvenu jurisdikciju, takav-takav pravni kodeks, ugovorno građanstvo, ambasadu na Zemlji u gradu Starbase i ostalu državnu atributiku.

Kakvi, zapravo, osnovi će druge države imati da tome protivreče? Hoće li SAD izneti zahteve za površinu Marsa po činjenici da ga kolonizuje američka kompanija? Teško da će to proći kroz UN. Hoće li SAD pokrenuti krivično gonjenje against Maska zbog secesije? To je loš pir, a uz to, Kina im uzima pete, i dok ti stavljaš šipke u točkove američkom preduzetniku, crvenu planetu će prisvojiti crveni Kinezi.

Ali ako se na Marsu formira nezavisna suverena ugovorna država, većina njenih građana biće Zemljani koji nikada nisu napustili Zemlju. Formalno će, na primer, čekati u redu za preseljenje, imati boravišnu dozvolu i sa njom povezan bilo koji širok spisak građanskih prava. Čak će i porez plaćati, na primer, u vidu fiksnih redovnih uplata kao pretplatničke naknade za zastupanje njihovih interesa putem diplomatskog predstavništva pred državama na Zemlji. Ukratko, svi atributi države će biti prisutni, ali će njena jedina funkcija za građane biti pružanje pravnih normi, dok će u ostalom vladati potpuna sloboda preduzetništva. A to znači da će kosmički ofšor početi brzo da raste brojem građana, dok će države ostati pred perspektivom da ostanu u besparici.

Zašto mislim da bi nešto slično moglo biti potpuno ostvarivo? Zašto da ne, i to je razlog. Mask je već više puta pokazao da za njega „tako nije običaj“ nije argument. Ideja oslobađanja od državnog diktata lebdi u vazduhu, baš kao i ideja kosmičke ekspansije. Ne vidim zašto plemeniti don ne bi spojio dve perspektivne ideje.

12. aprila

Kažu da je nekada, u SSSR-u, ovo bio narodni praznik, a sada je izgubio svoj driving force i u velikoj meri stekao raspoloženje „Izvini, Jura, sve smo upropastili“.

Ne. Sve je upropastila država. U svemir se polako uvuklo tržište, a kada tržište jednom dođe negde, ono se tamo useljava ozbiljno i na duže vreme. Prvo su privatnici samo radili na ugovorima državnih svemirskih kompanija. Zatim su počeli da kupuju lansiranje svojih satelita od državnih kompanija. Zatim su naučili da sami lansiraju satelite. Evo, upravo će lansirati prvog čoveka. Već su lansirali, mada neuspešno, lunarne ekspedicije.

Privatno osvajanje svemira se dešava nenametljivo. Negde je to kapriz milijardera, negde donacije entuzijasta, a negde normalan profitabilan biznis, i to je, naravno, najčvršći temelj za ekspansiju.

Sve ovo se odnosi i na Rusiju. Tako da će S7 Space, Dauria Aerospace, ili još neke ruske privatne svemirske kompanije sigurno dospeti u svetualni tržišni raj. A Roskosmos će jednostavno uginuti.

Sretan praznik!

A romantika iz svemira nigde neće otići. Starman šalje pozdrav Juriju Gagarinu.

Šta misliš, može li da nastane punovažni ankap u procesu kolonizacije planeta?

Ogromna količina naučnofantastičnih dela posvećena je temi odnosa između Zemlje i njenih vanzemaljskih kolonija. Takođe se dosta pažnje pridaje temi društvenog uređenja u vanzemaljskim kolonijama u sličnim delima. U suštini, sve se svodi na to koje su tačno naučnofantastične pretpostavke bile u osnovi određenog zapleta.

Predlaže nam se da krenemo od suprotnog: da razumemo koje minimalne naučnofantastične (a još bolje – realistične) pretpostavke treba postaviti kako bi društvo koje se formiralo u vanzemaljskoj koloniji Zemlje bilo anarho-kapitalističko. Pa, hajde da razmislimo.

Po ideji, naravno, u trenutku pojave vanzemaljskih kolonija na Zemlji ankap bi već trebalo da postoji, pa bi za koloniju, shodno tome, bilo sasvim prirodno da zadrži upravo taj tip društvenih odnosa. Ali to je previše trivijalna pretpostavka, iako sasvim realistična.

Iz interesovanja bih, na primer, suprotno, pretpostavila da su, iz nekog misterioznog razloga, tehnologije za osvajanje drugih planeta već dostupne, ali ankap još uvek nije ugurao. Nije mi baš jasno kako bi to moglo biti moguće, jer nema nikakvih osnova da bi države opstale toliko dugo. Ali mi pričamo o naučnoj fantastici, i evo takve naše naučnofantastične pretpostavke.

Idemo dalje. Da bi u koloniji postojao anarho-kapitalizam, potrebno je da se tamo formira slobodno tržište. Ako, recimo, čitava kolonija predstavlja jednu firmu koja trguje sa Zemljom, odnosi u njoj će verovatno biti novčano-radnički, i dobićemo sasvim drugačije društvo. Dakle, neophodna je dovoljna autonomija kolonista, jer ako oni u svemu zavise od centralizovano raspoređivanih resursa, gde bi tu bila kakva anarhija. To znači da je planeta ili terraformisana, ili je izvorno pogodna za život, ili su tehnologije za uređenje životnog prostora oko sebe veoma jeftine i dostupne otprilike svima.

Kao rezultat imamo višak životnog prostora koji omogućava suživot samo u onim slučajevima kada to donosi korist, a ne samo zato što je tesno i nemaš gde da pobegneš. Ovo je veoma važno za pojavu čuvene autonomije pojedinca i dominaciju dobrovoljnih odnosa – prinuda u takvom okruženju jednostavno nije potrebna, a i veoma je neefikasna.

U suštini, sa kolonizacijom takve planete dobijamo situaciju sličnu iskustvu SAD, samo bez Indijanaca i robova, te dve rodne traume Sjedinjenih Država koje su doprinela širenju ovlašćenja federalne vlade i vodile ka građanskim ratovima.

Fantastičnu pretpostavku o mogućnosti međoplanetarnih ratova odbacićemo sa gađenjem: dobro za blokbaster, ali je previše neverovatno. I to takođe ide u prilog ankapu: nema potrebe održavati odbranu od kosmičke invazije, jer iz straha od nečega sličnog tome država može slučajno da se pojavi, a onda je izvlači iz mozgova…

Kako bi se u okviru ankapizma mogao regulisati problem zagađenja Zemljine orbite svemirskim smećem? Jer na svemir se ne može uspostaviti privatno vlasništvo.

anonimno pitanje

Postoji Zemlja. Oko Zemlje se nalazi neki zemljoliki prostor, u koji ljudi redovno šalju satelite. Satelit može prestati da funkcioniše sam od sebe ili može onesposobiti drugi satelit, kako kao rezultat namernih komandi vlasnika, tako i kao rezultat mnoštva nepredvidivih prirodnih faktora.

Prema kojim pravilima bi interakcija zainteresovanih strana u ovoj sferi mogla da se odvija u okviru ankap-a? Suštinski, otprilike po istim kao i sada. Pravni okviri u kojima se odvija imovinska sporazv oko satelita i njihovog međusobnog uticaja već sada u velikoj meri odgovaraju principima slobodnog tržišta: subjekti su ravnopravni i deluju na osnovu jasno definisanih sporazuma.

Kakva će biti reakcija sada na to da neko počne svesno da obara tuđe satelite? Strane oštećene će pokušati da dokažu taj čin, široka zajednica potencijalno uključenih u konflikt takođe je zainteresovana za takvu istragu, a dalje su svi zainteresovani da agresoru oduzmu mogućnost da nastavi napade, kao i da naplate odštetu u korist oštećenih strana.

Dakle, sa prelaskom na ankap na Zemlji, u svemiru se malo toga suštinski menja. Osim što su sada delovi geostacionarne orbite podeljeni između država na osnovu geografskih kriterijuma, kada ne bi bilo država, tamo bi važili neki drugi sporazumi između igrača u svemirskoj industriji. Možda jednostavan princip homsteada.

U redu. Prošlo je dosta vremena, na orbiti se nakupilo gomila smeća, kako će tržište rešiti problem? Uopšte, ono što je nekome smeće, drugima je dragocen resurs. Neko je već platio da pošalje masu na orbitu. Pojavljuje se iskušenje da se koriste materijali koje je neko već podigao, umesto da se svoje podiže na orbitu. Za sada je to komercijalno neefikasno. Što je više smeća na orbiti, to je potrebno manje troškova za dobijanje sirovina iz svemirskog smeća u poređenju sa lansiranjem.

Naposletku, treba napomenuti da se nakupljanje smeća dešava samo na dovoljno visokim orbitama, dok na niskim smeće ubrzo samo ode sa orbite i bezbedno izgori u gustim slojevima atmosfere. Tako da je za niske orbite pre relevantno produžavanje radnog veka satelita, nego nakupljanje onih satelita koji su već postali smeće.

Dakle, u svemirskoj industriji se mogu videti svi pristupi koje je čovečanstvo razvilo u borbi protiv problema smeća: povećanje radnog veka proizvoda, manje stvaranja smeća, prerada smeća.