Već počinju da stižu čestitke povodom 8. marta, što je odlična prilika da kažem par reči o rodnoj ravnopravnosti.

Pravo je spontani poredak. Ovde u našem prijatnom četu smo započeli da svakodnevno analiziramo po jedan članak Vladimira Zolotoreva iz ciklusa „Šta je država i odakle ona dolazi“. Danas smo upravo stigli do članka „Moral i pravo“, što je ispalo baš u pravom trenutku.

Više puta sam definisala pravo kao skup pristupa za rešavanje konflikata. Zolotorev ide dalje i opisuje ga kao jezik ljudske interakcije, odnosno sve one spontano nastale pravilnosti kojima ljudi prate prilikom interakcije jedni sa drugima.

I u okviru moje definicije i u okviru Zolotoreve, nema nikakve rodne ravnopravnosti. Pa, ona se jednostavno ne formira spontano, usled jasnih razlika u pristupima ljudskoj interakciji, ili čak barem u rešavanju konflikata, ako suzimo temu na moju definiciju prava.

Dovoljno očigledan razlog tome što predstavnici različitih bioloških polova teže da koriste različite pristupe interakciji, jeste to što je ljudsko ponašanje u velikoj meri hormonski uslovljeno, a nivo hormona kod polova je ipak različit. Ali što je nivo apstrakcije pravila veći, to ove razlike igraju manju ulogu, i to je normalno. Dakle, zahtevati rodnu ravnopravnost na nivou porodice je prokleto čudno, a na nivou velikih zajednica je prokleto prirodno. Ovde nema kontradikcije, samo ne treba svuda gurnuti absolute i baviti se prokrustičkom (dođavola, počinjem da se bavim samocitiranjem i izmišljanjem sopstvenog jezika, uskoro ću se potpuno zatvoriti u svoju školjku dok ne postanem potpuno nerazumljiva čitaocu).