I šta raditi ako gubitnik odbije da plati (njegova imovina nije dovoljna), ne želi da radi, ili je potpuno nestao? I, možda je glupo pitanje, ali kako pouzdano saznati prethodne sudske odluke? To nije kao da čitate recenzije za piceriju.

Jura

Šta da radi vlasnik restorana ako je klijent naručio luksuzan ručak, pojeo, a zatim, ne plativši, zgrabi viljušku, ubode sebe u oko i umre? Obriši gubitak. Šta da radi sud koji je pristao da sudi klijentu koji je svesno nesposoban da plati njegove usluge? Obriši gubitak.

Naravno, sud može pokušati da donese odluku zasnovanu ne na opravdanosti jedne od strana konflikta, već na njenoj solventnosti. Ali u sud se ide dobrovoljno, i bira se među mnogim konkurentskim ponudama na slobodnom tržištu. Na duže staze, takva pristrasnost suda više ne ispoljava se kao isplativa strategija. Druga stvar je da sud nije dužan da prihvati bilo koji slučaj koji mu bude iznet. Mala tužba – tražite jeftiniji sud, ili rešite to sami.

Što se tiče pouzdane informacije o prethodnim sudskim odlukama, u njenom pružanju zainteresovani su kako sami sudovi (ako smatraju da imaju pravo da ih se ponose), tako i njihovi potencijalni klijenti. Da li će se takve informacije prikupljati u registru neke asocijacije sudova, ili će se time baviti privatni agregator koji svima željnim nudi izvode za skromnu naknadu – neću se upuštati u tako detaljnu prognozu, jer ovde postoji mnogo sasvim validnih opcija, pa čak nije ni izvesno da će se tačno jedna na kraju ispostaviti kao dominantna na tržištu. Jasno je da nipošto neće sve odluke svih sudova završiti u takvim registrima, baš kao što se kupovina kese semenki obično ne upisuje u blockchain. Jer sud je jednostavno usluga, i na slobodnom tržištu ona može biti pružena kome god želi, pod uslovom da se poštuje princip dobrovoljnosti.