Andrey
Dobila sam u čatu detaljnu recenziju na svoj odgovor o TON-u, a uz dozvolu autora objavljujem je ovde.
ako za korišćenje novčića nije potrebno ništa osim Telegrama
Da, prisustvo Telegrama će biti dovoljno, ali ne i neophodan uslov za korišćenje novčića.
Ali će biti potrebna mogućnost da se gram brzo i praktično kupi za fiat
Ne mislim da će Gram biti teže kupiti nego popularne altkoine poput Eterijuma, tim pre što razvojni tim ima dovoljno resursa za organizaciju takvih menjačnica. A s obzirom na to da je Telegram već ugrao alate za potvrdu identiteta, to će biti čak i lakše sa aspekta usklađenosti sa regulativama.
zašto je potreban kao novac, kada postoje bitkoini
- Zbog velike brzine transakcija: za „potvrdu“ transakcije male sume dovoljno je 5 sekundi, nasuprot nekoliko desetina minuta kod bitkoina.
- Još niže provizije: koristi se PoS, a ne PoW mehanizam konsenzusa, tako da kreatori blokova ne moraju da obavljaju uglavnom beskoristan posao izračunavanja hešova (rudarenje bloka), a krajnji korisnici to ne moraju da plaćaju.
- Ugrađena podrška za pametne ugovore i mogućnost kreiranja sopstvenih aplikacija (servisa) na osnovu same mreže (projekat uključuje ne samo blockchain) i tih pametnih ugovora, uz prihvatanje grama kao plaćanja za svoje usluge.
Svoje (dugoročne) ušteđevine bih ipak radije čuvao u bitkoinima, ali za svakodnevnu upotrebu, grami su definitivno praktičniji. Pitanje „zašto grami kada postoje bitkoini“ zvuči otprilike kao „zašto fiat kada postoji zlato“.
Niski tempo emisije
U skladu sa white paper-om, očekuje se inflacija (ne više od) 2% godišnje (broj postojećih grama će se udvostručiti za 35 godina), zahvaljujući emisiji novih grama kao nagrada validatorima.
Zaista, broj bitkoina je principovano ograničen, a inflacija se sa svakim novim halvingom smanjuje, ali na kraju će rad rudara biti plaćen ne putem emisije novih bitkoina, već putem provizija od transakcija, što može dovesti ili do njihovog rasta, ili do smanjenja težine rudarenja, a samim tim i ukupne sigurnosti blockchaina.
Prvo, radi velike brzine transakcija, planira se održavanje veoma skromnog broja čvorova (nodes).
Pretpostavlja se održavanje oko 1000 validatora koji kreiraju blokove, i neograničen broj „punih čvorova“ (full nodes) koji će, između ostalog, moći da ukazuju na greške validatora, što će, u slučaju potvrde, dovesti do gubitka depozita i prenosa njegovog dela punom čvoru kao nagrade (preostali deo se nepovratno „spaljuje“). Kako sam Nikolaj Durov piše, uprkos velikom broju punih čvorova mreža bitcoin ili ethereum, oni se često udružuju u velike bazene (pools), što na kraju dovodi do toga da, na primer, 75% svih novih blokova kreira manje od deset rudara/poolova. Pošto po PoS mehanizmu konsenzusa postaje još lakše kreirati poolove (željni učesnici se jednostavno uplate u depozit jednom serveru, koji im zatim vraća deo nagrade), validatori su praktično u tačnom skladu sa rudarskim poolovima/velikim rudarima. Tako sistem od 1000 validatora deluje čak i decentralizovanije od trenutnog stanja stvari u postojećim kriptovalutama.
Osim toga, na nivou protokola validatoru sa najvećim depozitom zabranjeno je da on bude veći od depozita validatora sa minimalnim depozitom pomnoženog sa određenom konstantom L. Time sam sistem podstiče učesnike „poolova“ da biraju ne najvećeg validatora, već validatore sa manjim depozitima, održavajući decentralizaciju.
Ako se tim novcem može raspoređivati i bez Telegrama, onda je nejasno kakve veze ima Telegram.
Novcem će se moći raspoređivati pomoću podjednako raznolikog seta alata kao kod bitcoina – „novčanik“ će se moći kreirati pomoću postojećih programa ili čak pisanjem sopstvenog. Telegram je tu samo zato što, prvo, TON razvija Telegramov tim, a drugo, light-client za čitav ovaj ekosistem biće ugrađen u Telegram aplikaciju, što će automatski stvoriti korisničku bazu od nekoliko stotina miliona ljudi. Sama mreža se generalno planira preimenovati u jednostavno Open Network nekoliko godina nakon lansiranja.
I, naravno, teško je za sada smatrati decentralizovanom valutu koja u potpunosti zavisi od jedinstvenog osnivača.
U principu, Ethereum takođe prilično zavisi od Vitalika Buterina. Zapravo, u početnim fazama (dok se projekat „doraduje“) zaista se planira da TON Foundation ima odlučujući glas u slučaju promena nekih konfigurišućih parametara (njih je inače mnogo, kako bi se izbegli hard fork-ovi), kao i da poseduje većinu validatora. Ali to se omogućava samo količinom valute u TON Reserve, koji po unapred zadatom algoritmu prodaje i kupuje gramove (u zamenu za dolare), kako bi smanjio moguće oscilacije kursa. Čim se većina gramova proda (što je zapravo jednako tome da je projekat „uzleteo“, jer broj prodaja zavisi od kursa), TON Foundation će izgubiti svoje privilegije.
Uopšte gledano, suština TON projekta je u tome da se kreira platforma za decentralizovane i (delimično-)centralizovane servise, koju bi bilo nemoguće kontrolisati spolja – tako što će, pored kriptovalute, u TON biti ugrađen, na primer, proxy sistem koji omogućava kreiranje tunela poput VPN-a i TOR-a i, po želji, naplatu saobraćaja koji prolazi kroz njih pomoću same ugrađene kriptovalute ili sistema mikroplaćanja. Servisi mogu pružati svoje usluge koristeći sve prednosti centralizacije (efikasniju obradu zahteva), a korisnici će biti zaštićeni od kršenja ugovora sa njihove strane zahvaljujući decentralizovanim pametnim ugovorima u blockchainu — i to bez ikakvih (državnih) sudova. Dakle, ideja je u stvaranju novog tržišta koje nije pod kontrolom država, a onda će se ono samo slediti.