Ekolozi vole da optužuju kapitalizam i biznismene za zagađenje životne sredine i da se zalažu za regulaciju tržišta. A postoje li normalni tržišni ekolozi? Šta je sa realizacijom koncepta održivog razvoja u okviru ankapa?

анонимный вопрос

Dugo sam razmišljala o ovom pitanju, ali mi se ovde sasvim slučajno otvorila prilika da navedem zanimljiv primer tržišnog pristupa ekologiji. Vladimir Zolotarev, poznati kijevski ankap, objavio je prevod članka Hoakima Buke o tržišnom pristupu smanjenju rizika od klimatskih promena.

Ako da se generalizuje, pristup izgleda otprilike ovako. Postoje određeni rizici koji zavise od nekih spoljnih faktora. Ako su to sistemski rizici, informacije o rizikima se mogu agregirati, i tada se pojavljuje mogućnost da se oni osiguraju. Što tržište osiguranja ove vrste rizika postaje šire, to se više novca ulaže u načine njihog smanjenja, jer je svaka osiguravajuća kuća zainteresovana za to da isplaćuje manje odšteta po osiguranjima.

I, u suštini, potpuno je nevažno da li je reč o riziku da postanete nesposobni za rad u starosti, ili o riziku da stradate od uragana uzrokovanog klimatskim promenama zbog emisije ugljen-dioksida. Ako je rizik stvaran, platiće se osiguranje. Ako je izmišljen, osiguranje će se loše prodavati. Osiguranje od siromašne starosti spremni su da kupe veoma mnogi (mnoge države su u 19. i 20. veku to shvatile i monopolizovale penzionu granu). Oni koji se plaše nestabilnosti razvoja, klimatskih promena i erupcije supervolkana Yellowstone, takođe imaju prilično veliku zajednicu.

Zamislite kakav je profit: gomila ljudi se osigurala od nevolja uzrokovanih klimatskim promenama, a onda klimatolozi izađu i dokažu da je to bila lažna teorija i da nema nikakvih rizika od emisije ugljen-dioksida – i svršeno, prikupljeni novac ne moraju da isplaćuju, divno! Mogu izmisliti novu zastrašujuću priču da bi je prodali. Ali glavno je – sve je potpuno dobrovoljno, bez ikakvih poreza. Tako funkcioniše magija ankapa.