анонимный вопрос

Ako se pitanju pristupimo čisto formalno, da bi neko mogao bez stida da se naziva libertarijancem, dovoljno je samo jedno svojstvo: bezobrazluk.

Dakle, radi sadržajnijeg odgovora, pitanje bih formulisala drugačije: kojim osobinama i znanjima čovek mora da raspolaže da bih bez stida mogla da kažem da je on libertarijanac.

Treba reći, moji zahtevi su prilično minimalistički. Dovoljno mi je da se čovek vodi libertarijanskim principima u sopstvenom životu. Poznavanje suptilnosti libertarijanske doktrine i ekonomske teorije, preduzetnički duh, sposobnost da kompetentno objasni zašto putevi nisu toliko neophodni – to su sve prijatni, ali ne i obavezni dodaci.

Prihvatanje sebe kao sopstvene imovine za koju samostalno snosite punu odgovornost. Poštovanje tuđe imovine. Spremnost da prisvojite ničije resurse na dobrobit sebe i svojih najbližih. Spremnost da brani svoje. Izbegavanje, po mogućnosti, saradnje sa državom, i svakako sabotiranje njenog jačanja.

Glavna emocija koju, po mom mišljenju, libertarijanac treba da izazove kod etatiste je zaprepašćenje: a, pa tako je moglo? U tom smislu, za mene je uzoran libertarijanac farmer iz podmoskovskog regiona, Mihail Šljapnikov. Nije želeo da umre od neke neizlečive bolesti, otišao je u selo, pustio svoj privatni novac u opticaj, podigao snažno domaćinstvo, preuzeo lokalnu samoupravu u svoje ruke, širi se, jača i umnožava svoje iskustvo za sve željne. I meni je potpuno svejedno da li je čitao Mizesa ili se ograničio na priručnik o agronomiji.