Aleksej Data inženjer

Zdravo. Zanimaju me vaše mišljenje.

Problem

Prilikom privatizacije zemlje, prava izbora su ugrožena usled neznanja. Posledice neznanja su često nepopravljive.

Ideja

Sva državna zemlja treba da se vrati građanima, a njeno upravljanje mora odražavati demokratsku prirodu države.

Motiv

Ako podelimo 3.155.372.300 ha na svakog građanina u RF, dobilo bi se 21,84 ha po osobi, a pri tržišnoj vrednosti od 1 milion rub/ha, svaki od nas je potencijalni milioner. Nažalost, model privatizacije sa vaučerima pokazao je svoj neuspeh, stoga smatram da je goreopisana reforma optimalan način da se tržište uključi u rešavanje problema.

Rešenje

Tehnološki progres omogućava, za razliku od drevnih vremena, automatizaciju procesa. Mnoge stvari koje su bile nedostupne drevnim ljudima, sada su moguće.

Svu zemlju RF možemo podeliti na minimalne kvadrate (1 m²). Svaki građanin RF dobija proporcionalni udeo od svakog kvadrata doživotno bez prava preprodaje, ali uz pravo privremenog prenosa pod ugovornim uslovima.

Zakonodavni deo

• U svakom kvadratnom metru Rusije, svaki ima svoj deo koji mu daje pravo upravljanja njime.
• Dok svi vlasnici metra (Rusi) ne daju pravo na specifičnu upotrebu zemlje korisniku, Korisnik nema pravo da vrši tu specifičnu upotrebu.
  • Na primer, ako želite da izgradite fabriku, morate uzeti pravo izgradnje fabrike od svih trenutnih vlasnika iznajmljene zemlje.
  • Nakon smrti zemljoposednika, njegova zemlja se raspoređuje prema testamentu, a u njegovom odsustvu krvnim srodnicima. Ako nema naslednika, udeli se ravnomerno raspoređuju među svim građanima.
  • Zemlje nesposobnih građana nalaze se u povereničkom upravljanju kod svakog od građana, a prihod od zakupa ide na naknade za nesposobne građane, dok se procenat isplaćuje upravniku kao naknada za kvalitetno upravljanje.
  • Ako osoba dobije državljanstvo, ona mora platiti tržišnu cenu i otkupiti proporcionalni udeo od SVIH građana. To omogućava postajanje punopravnog građanina sa pravom upravljanja i izdavanja prava na korišćenje zemlje.
  • Budžetski novac ide samo na održavanje blockchain-a koji čuva podatke.
  • Vrednost i ugovori o zakupu se takođe čuvaju u blockchain-u, kako bi se rešio problem nepotpunog informisanja građana o stvarnoj ceni.
  • Porez na posedovanje takve zemlje se ne obračunava, jer svi ljudi imaju jednaka prava.
  • Zemlja koja je bila u privatnom vlasništvu pre privatizacije ostaje privatna.

  Posledice

  S obzirom na to da je zemlja koja je čoveku bliža vrednija za njega, pojaviće se kompanije koje će realizovati povereničko upravljanje neaktuelnom zemljom.

  Proces će stvoriti ogroman broj radnih mesta i šablona ugovora, omogućiće zainteresovanim ljudima da pregovaraju i iznajmljuju zemlju od ostalih.

  Zeleni mogu ometati izgradnju fabrika bez ugovora o ekspertizi, dok fabrike mogu ometati zelene u ostvarivanju njihovog kućnog raspoređivanja zemalja.

  I druge fantazije tržišta.

  Odgovor Ankap-tjan

  Počeću od najjednostavnijeg. Naravno, nema ni najmanjeg smisla držati zemljišni registar u blockchainu. Čitav smisao distribuiranog javnog registra je u tome da se isključi potreba za poverljivim posrednicima. Ali, ako mehanizam korišćenja zemljišta uključuje mogućnost prinudnog oduzimanja zemlje ili oduzimanja prava upravljanja usled nesposobnosti, odgovarajuće zapise u blockchain će morati da unose određena lica sa administratorskim privilegijama. To je to, blockchain se može baciti, optimalno rešenje ovde bi bila obična centralizovana baza podataka. Greške u bazi su neizbežne, ali će se moći ispravljati putem određenih apelacionih mehanizama.

  Sada prelazimo na složenije. Predloženi mehanizam pretpostavlja da će u zemlji istovremeno postojati dva zemljišna registra, i zemlja će se okretati u okviru dva principijelno različita mehanizma. Deo zemlje koji će u trenutku gore opisane „privatizacije“ (bilo bi prikladnije nazvati ovu proceduru, naprotiv, socijalizacijom) biti u privatnom vlasništvu, ostati će u privatnom vlasništvu. Za njenu prodaju biće dovoljan ugovor između prodavca i kupca, drugim rečima, zemlja će biti prilično likvidna. Recimo da će do sata X takve zemlje u RF biti 10%, dok će ostalih 90% zemlje koja pripada državi biti u zajedničkom vlasništvu svih sto četrdeset i nešto miliona građana Rusije. Obrt ove socijalizovane zemlje će biti izuzetno otežan, jer je kupovina nemoguća, preostaje samo iznajmljivanje za konkretan projekat, a taj projekat mora biti odobren konsenzusom svih vlasnika.

  Na taj način, legalno obrtanje socijalizovane zemlje biće potpuno zamrznuto, a privatna zemlja će, zbog jednostavnosti njene legalne upotrebe, odmah skočiti u ceni. Sudite sami. Želim da izgradim fabriku. Cena izgradnje je 100 miliona dolara plus cena jednog hektara zemlje. Ako gradim na socijalizovanoj zemlji, moraću da zaključim ugovor sa svakim od 100 miliona upravitelja (računam samo poslovno sposobne koji će upravljati imovinom svojih staratelja). Recimo da mi uz pomoć ultraefektivnih sredstava komunikacije i ubeđivanja uspe da zaključim taj ugovor za samo godinu dana po ceni od samo jedan dolar po glasu. Ukupno imamo procenu: 200 miliona dolara i godinu dana vremena za kupovinu dozvole za izgradnju. Alternativa: mesec dana pregovora sa jedinim vlasnikom, i ja od njega kupujem jedan hektar zemlje za samo 50 miliona dolara. Voila: štedim vreme i novac, tako da se čak neću ni truditi oko legalne upotrebe socijalizovane zemlje.

  Druga stvar je što uvek mogu da izvršim samoupravljanje (uzurpaciju) te iste zemlje i mirno je koristim. Ko me može sprečiti? Samo najbliži susedi koji bi i sami rado koristili taj plac. Sa njima ću podeliti malo novca da okrenu glavu od toga. Podeliću i sa inspektorom za zemljišne poslove, kako zemlja po dokumentima i dalje nastavila da bude neiskorišćena. Voila, gradim fabriku, potrošivši na mito jadnih milion dolara i isto onaj mesec dana vremena.

  Takva uzurpacija će poprimiti masovni i nekontrolisani karakter, jer zbog tragedije zajednice (tragedy of the commons) niko neće biti zainteresovan da radi dugo i skupo ako može brzo i jeftino. Najneprimetljivijim protivnicima biće primenjena doktrina obuzdavanja.

  Dakle, draconovski mehanizam regulacije koji je predložen dovešće do nastanka veoma skupog belog tržišta zemlje, i veoma masovnog crnog. Kao što znamo iz istorije, dominacija crnog tržišta rano ili kasno dovodi do njegovog legalizovanja. Tako je bilo u Velikoj Britaniji, tako je bilo u SAD, tako je bilo u SSSR-u – pa, bilo je na mnogo mesta, i nema razloga verovati da će u ovom slučaju biti izuzetak.

  

  Подели ово:

  • Tweet
  • Telegram