анонимный вопрос

Princip neinicijacije nasilja je jedan od kriterijuma na osnovu kojih ljudi donose odluke živeći među drugim ljudima. Ali njegova dosledna primena nailazi na prepreku u činjenici da različiti ljudi u različitim situacijama imaju različite kriterijume onoga što predstavlja nasilje. Rok koncert je mnogo glasniji od bušilice u zidu, ali će čovek rado otići na koncert i tolerisati nasilje nad svojim ušima, dok bi bušilicu bio spreman da trpi u mnogo manjoj meri. Prema izduvnim gasovima motora ili pušenju u zatvorenom prostoru, ljudi su pre pola veka bili mnogo tolerantniji nego danas, ali nimalo nije izvesno da će se taj trend nastaviti.

Pošto univerzalni, objektivni i prirodni kriterijumi za takve stvari ne postoje, prisiljeni smo da koristimo različite heuristike, poput, recimo, principa estopele, koji kaže da onaj ko krši određeno pravilo nema pravo da zahteva kaznu za druge zbog kršenja istog tog pravila. Ako pušiš u zatvorenom prostoru – nemaš pravo da zahtevaš da drugi ne puše. Ako smećeš – nemaš pravo da zahtevaš da drugi ne smeće. Tako nastaju mesta gde svi manje-više ne smeće, i mesta gde je svima svejedno.

Zaista, negde će se ispoljiti jaka netolerancija prema emisijama, možemo lako uočiti takve teritorije koje se nazivaju rezervatima ili, na primer, nacionalnim parkovima. Tamo vlasnici izuzetno pažljivo održavaju „nepromenjenost“ na teritoriji i od drugih zahtevaju isto to.

Ako postoji bilo šta stalno u ljudskom društvu, to je raznolikost. Nijedan princip nikada neće apsolutno dominirati nad svima. Čak ni NAP. Dovoljno je da ga implementirate oko sebe do nivoa koji će biti pogodan i vama i okolini.