Ukratko: odobravaju me nepošteni ljudi, a poštene ljudi ne vole ili mrze. I zbog toga je veoma tužno i gubi se smisao života.

Pošteni ljudi nisu u obavezi da poštuju i podržavaju poštene ljude. Oni nisu nužno pametni, nisu nužno dalekovidni, nisu nužno materijalno zainteresovani za vašu podršku, mogu, naprotiv, imati materijalnu korist od vašeg neodobravanja, mogu biti konformisti, i svakako ne poseduju celu informaciju, jer celu informaciju ne poseduje niko. Drugim rečima, svet je nepravedan.

Ipak, ljudi su obično zainteresovani da stvaraju društvo u kojem će se određeno ponašanje nagrađivati, i ponekad čak i uspeju u tome. Nagrađivano ponašanje u tom društvu naziva se poštenim, i taj standard poštenosti, naravno, ne mora se podudarati sa standardom poštenog ponašanja u drugom društvu. Jedno društvo će ceniti i poštovati spretnog intriganta, drugo onog ko teži poštovanju moralnih normi na štetu materijalne koristi. Pri čemu ova dva društva čak mogu delimično sastojati se od istih ljudi. Drugim rečima, ljudi grade svoje pravedne mini-svetove i u tome im ide prilično dobro, ali u tom procesu deluje snažan negativan efekat razmere, koji sprečava sprovođenje jedinstvenog univerzalnog standarda pravde.

Možete se diviti nekom poštenom gadom koji spretno potkopava kolege, i želeći da steknete njegovo poštovanje, spretno potkopati njegovu majku. Upravo tada će se pokazati da za majku tog poštenog gadnog čoveka važe drugačiji standardi poštenosti. Možete se diviti širini duše vašeg kolege, a onda će se ispostaviti da se od vas na poslu zahteva kompetentnost i pridržavanje uputstava, dok će on pokazivanje širine vaše duše radije ceniti u neposlovnom okruženju. Ili, obrnuto, možete pokazivati upravo tu poslovnu kompetentnost, a u kolektivu će vas manje voleti zato što ne operete svoju šolju ili se neadekvatno smejete vicovima.

Sposobnost razumevanja od kojih postupaka, od koga i u kom trenutku očekujete reakciju naziva se emocionalnom inteligencijom. Deluje mi da je to kombinacija obične inteligencije (sposobnosti analize) plus empatije (sposobnosti saosećanja). Za empatiju u mozgu odgovaraju takozvani ogledalni neuroni, a tamo gde postoji neuronska mreža, postoje i tehnike treninga neuronske mreže. Pokušajte da kopirate tuđe manire, glas, pokrete, intonacije. Pratite osećaje koji se pri tome javljaju kod vas. Modelujte tuđe ponašanje u svojoj glavi, težeći tome da model što više liči na stvarnost. Pokušajte da kopirate stil pisanja različitih ljudi. Vremenom ćete unaprediti svoju pronicljivost.

Nažalost, ne mogu se pohvaliti da sama posedujem visoku emocionalnu inteligenciju. Ja sam od onih koji bi radije položili ispit iz fizičkog tako što će napisati referat o tehnici trčanja, nego što bi sami istrčali sto metara za normu. Tako da neću uspeti da vas inspirišem ličnim primerom, ali kao što ste tražili savet, a ne primer — savete znam da dajam.