Bitarh je na svom VK-u objavio razmišlanja na temu o tome da Trećem Rajhu nije trebalo bacati bombe, već oružje i municiju. Kao opravdanje on navodi sve isti Hiršlejferov model u obliku u kojem ga je predstavio Ozan – sa zaključcima da za stabilno postojanje anarhičkog društva zahteva poštovanje balansa potencijala nasilja. A pošto je tako, onda bi veštačko izravnavanje BPN-a u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata dovelo do pada totalitarizma, a sa njim i do brzog završetka rata.
Jedno se može reći sa sigurnošću: ako bi se bacalo ručno oružje i municija na koncentracione logore, to bi zaista odmah dovelo do oružanog ustanka sa naknadnim pokušajima napuštanja Rajha ili zauzimanja nekog područja za naknadno efikasno obuzdavanje kaznenih jedinica.
Koliko bi ista ta taktika dovela do oružanog ustanka protiv režima na celokupnoj ostatku teritorije Rajha, zavisi isključivo od toga u kojoj meri ta ostatak teritorije podseća na koncentracioni logor. I obrnuto, što je više u određenoj strategiji društva postojalo popustljivosti prema vlasti, to je verovatnije da bi oružje darovano s neba bilo disciplinovano predate vlastima za naknadno slanje na front.
Ovi očigledni razlozi direktno proizilaze, između ostalog, i iz Hiršlejferovog modela: što je veći parametar žestine, i što je niži opšti nivo resursa, to je veća verovatnoća da će u sistemu, umesto mirne anarhije, doći do bitke za hegemoniju do potpune pobede. I obrnuto, što je niža žestina i veće relativno blagostanje, to strane manje napora teže da troše na rat protiv jedni protiv drugih, a više ostavljaju za proizvodnju.
Što je veća legitimnost režima, to je manja verovatnoća da će veštačko izravnavanje potencijala nasilja putem širenja vatrenog oružja dovesti do bilo kakvih problema za režim. Razlog je prilično jednostavan: u uslovima niske žestine strana, vatreno oružje se za političku borbu jednostavno neće koristiti. Nije važno da li imam oružje ako svoje nezadovoljstvo režimom izražavam u formi pojedinačnog piketa i potpisa ispod otvorenih pisama, a država ljubazno prima moje nezadovoljstvo u obzir, ne sprečavajući me na bilo koji način. Posedovanje oružja počinje da igra ulogu kada se suočim sa direktnim nelegitimnim nasiljem i shvatim da imam šanse da problem rešim uzvraćenim nasiljem.
Dakle, u celini, ideja veštačkog izravnavanja BPN-a je dobra kao misleni eksperiment, ali je ne treba razumeti bukvalno: oružje protiv države danas mnogo češće postaje mirno društveno nezadovoljstvo, i da bih ga izazvao, verovatnije da će mi trebati ne oružje, već promocija svojih informacionih resursa. I tu, naravno, humanitarna bombardovanja u vidu, na primer, tvog retvita od strane gospodina Trampa, zaista mogu imati značajan efekat.
