Zanimljivu misao sam čula noćas kod Jekatrine Šulman – o tome da razlika u stilistici protesta u SAD i Rusiji nije povezana sa tim da Rusi imaju neki poseban robovski mentalitet, već da je jednostavno tako prihvaćeno. Rusija je, prema njenim rečima, u tom smislu više slična Skandinaviji: i tamo i ovde se protestuje suzdržano, izražavajući mračnu, nemu prekornost, bez svih tih vaših iskazivanja besa, skandiranja i paljenja. Ako izlaziš da protestuješ protiv nepravde, onda si pristojna osoba, a pristojne osobe na ulici ne viču i ne tukuje ljude.
Isto tako, ni mitinzi u Rusiji nisu tu da bi se slušalo ko šta donosi sa scene. Sa scene se govori za Jutjub, odnosno za one koji nisu došli na miting, ali žele takođe da se prožmu atmosferom i lajkuju. A ljudi su došli da komuniciraju međusobno i da se raduju tome što njihovu poziciju deli mnogo srodnih mišljenja. Oni, naravno, razumeju da formalno imaju formulisane zahteve i da treba vršiti pritisak na vlast kako bi ispunila te zahteve, ali neće ići da jurišaju Kremlj, jer pristojne osobe ne rade takve stvari. Oni će pre potpisati rezoluciju.
Upravo zato ruski agorizam preuzima neke crte AUE-a. Agorizam nije toliko stvar toga da država umre od gladi, koliko stvar moralnog izbora. Izbegavajući interakciju sa državom, a još manje plaćanje državi, čovek se jednostavno oseća moralno čistijim.
Upravo zato me toliko nerviraju bilo kakvi pozivi da se ljudima skuplja novac za plaćanje kazni. Kako se može svesno pozivati ljude da se zaprljaju uplaćivanjem državi, a još i dobrovoljno nastupati kao njeni, države, poreski agenti? Izlaziš na ulicu da izraziš državi svoj prekor, razviješ plakat, uhvate te, dobiješ poziv za sud, sud odredi kaznu. Pa izrazi svoj prekor još jednom i direktno tamo u sudu odbij da platiš. Neka zamene kaznom za pritvor ili neka ti iz kuće iznose ormar. Oni će ti ionako u svakom trenutku kad požele razneti kuću, a naročito – ako biraš taktiku otvorenog suprotstavljanja režimu.
Ruski libertarijanci sada forsiraju hashtag #russianlivesmatter i izlaze sa pojedinačnim piketima protiv bezsudnih ubistava koja vrše ruske snage bezbednosti. Podržavam taj hajp. Ali kada za nedelju dana počnu da skupljaju donacije za kazne zadržanim aktivistima, pljuvaćuću po njima. Samo upozoravam unapred.
Liberala koji cene instituciju države samu po sebi, kao nešto što donosi zakon i red, neću osuđivati zbog plaćanja kazni. Za njih je to element zakona i reda. Oni će tu kaznu zakonito osporavati na sudu, želeći da poprave lošu državu. Takvi su njihovi rituali održavanja čistoće, i to se može poštovati, iako se može samo nadati njihovom prosvetljenju.
