Doktor Hannibal Lektor (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 250r)

Dobrovoljni kanibalizam je formalno veoma sličan eutanaziji, o kojoj sam već imao post. Ovde važe potpuno isti razlozi: čovek ima puno pravo da raspolaže svojim telom, sve dok time ne nanosi štetu okolini. Na taj način, i ovde će glavna težina biti u tome da se ubedi svima da se nalog da se neko ubije i pojede daje dobrovoljno i sa punim svesnošću posledica.

Naravno, čak i ako bi sve pravno bilo potpuno čisto, naći će se oni koji će osuditi ovaj dogovor sa moralnih pozicija. Isto tako uspešno mogli bi osuditi već pomenutu eutanaziju, proizvodnju krznih odela, laboratoriju koja razvija GMO, pornografski studio ili, recimo, coffeeshop.

Sve dok moralisti koriste sredstva moralnog pritiska poput besnih postova na društvenim mrežama, piketiranja ispred kuće u kojoj živi kanibal ili na njegovom mestu rada – oni su u svom pravu da nenasilno kvare život onome kome, prema njihovom mišljenju, to zaslužuje i ko bi trebalo da odustane od svojih štetnih navika. Kanibal može zauzvrat stvoriti društvo kanibala, forsirati kanibalske memove, muziku, Heinleinovu „Stranca među strancima“ i druge elemente kulture, i težiti tome da takav način rastanka od života postane poštovana tradicija koja ne izaziva nikakvu nezdravu uzbuđenost.

– Kako planiraš da umreš?
– U svom krevetu, okružena plačom unuka.
– To je ipak građanska dosada! Ja želim da mi tri šarmantne devojke prerežu vene i radosno prskaju u mojoj krvi, dok ja ću gledati u njih i osmehivati se. A kada umrem, one će od mene napraviti mnogo otmenih jela i organizovati svečanu gozbu.
– Ah, ti si pravi romantizer!