anonimno pitanje

Eutanazija nije kršenje principa neagresije, to je tek izvršenje naloga vlasnika za upravljanje sopstvenim telom. Nalogujete jednom stručnjaku da vas ošiša, drugom da vam masira, trećem da uradi abortus, četvrtom da izreže bubreg za transplantaciju, petom da ubije. To su sve sasvim korektni nalozi. Jedina suptilnost u proceduri eutanazije je uveriti se da je nalog zaista dat dobrovoljno i sa punim saznanjem posledica. Pa, i za prodaju nekretnina je potrebno poštovanje potpuno istih pravnih mera predostrožnosti, kao i za bilo koju drugu važnu i odgovornu transakciju.

Malo složnija postaje situacija kada čovek nema tehničku mogućnost da izda nalog za svoju eutanaziju, jer se, na primer, nalazi u komi. U toj situaciji odluku donosi onaj ko plaća održavanje života. Upravo on ima puno pravo da u bilo kom trenutku smatra da su dalji troškovi neisplativi – i da ponudi bilo kome ko želi da preuzme dalji teret troškova na sebe. Ako ne bude dobrovoljaca – znači da se život više neće održavati.

Na kraju, moguća je situacija kada je čovek u komi, a za održavanje njegovog života plaća osiguravajuća kuća. Ovde kompanija već nema pravo da u bilo kom trenutku odbije da izvršava svoje obaveze. Prvo mora u potpunosti potrošiti osiguranje koje mu pripada prema ugovoru u pokušajima da čoveku vrati osigurano zdravlje, i tek nakon neuspeha može prestati sa trošenjem novca. A sve pokušaje naslednika osigurane osobe da izjave nešto poput „isključite ga iz aparata, a ostatak osiguranja ćemo naslediti, naš tata, da je bio svesan, sam bi vam to naložio“, najlogičnije je posmatrati kao podstrekavanje na ubistvo iz koristi.

U korisne svrhe vas podstičem na dobrovoljnu donaciju za razvoj ovog kanala. Pošaljite novac na bitcoin novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8