Prilično interesantno istraživanje sproveli su Gordon Hodson i Majkl A. Buseri sa Univerziteta Broka u vezi sa objašnjenjem pristranosti i podrške autoritarno-konzervativnoj ideologiji na osnovu kognitivnih sposobnosti čoveka. U ovom radu analizirana su dva velika reprezentativna skupa podataka iz Ujedinjenog Kraljevstva: Nacionalno istraživanje o razvoju deteta iz 1958. godine (NCDS) i Britansko kohortno istraživanje iz 1970. godine (BCS). Oba skupa sadrže podatke o kognitivnim sposobnostima učesnika, kao i o njihovom stavu prema rasizmu i društvenom konzervativizmu. Kognitivne sposobnosti su procenjivane standardizovanim merenjima kada je učesnicima NCDS bilo 11 godina, a učesnicima BCS 10 godina; stav prema društvenom konzervativizmu i rasizmu procenjivani je u uzrastu od 33 i 30 godina, redom. Ukupno je u ovim istraživanjima učestvovalo 15 874 osobe.
Kao rezultat formiranja statističkih modela, otkriveno je da niži nivo opšte inteligencije u detinjstvu predviđa veću sklonost ka rasističkim predrasudama u odraslom dobu i, pored toga, posvećenost društvenom konzervativizmu u velikoj meri posreduje u ovom efektu. Ovaj model je posebno ubedljiv jer su u oba slučaja, NCDS i BCS, merenje dečije inteligencije prethodilo proceni predrasuda u odraslom dobu najmanje dve decenije pre toga. Štaviše, svi prediktivni efekti nisu zavisili od socio-ekonomskog statusa i obrazovanja.
Takođe je sprovedena sekundarna analiza na osnovu skupa podataka iz američke Kejlerove studije iz 2010. godine, u kojoj je učestvovalo 254 studenta. Potvrđeno je da nizak nivo apstraktnog mišljenja predviđa antihomoseksualne predrasude. Ova povezanost je delimično posredovana kako podrškom desnom autoritarizmu, tako i niskim nivoom međugrupnih kontakata. Rezultati ove analize se slažu sa rezultatima analiza skupova podataka NCDS i BCS: hipoteza o uticaju kognitivnih sposobnosti na priklonjenost predrasudama je potvrđena podacima iz uzorka iz druge zemlje. To znači da se sklonost ka predrasudama i autoritarnom konzervativizmu sa sigurnošću može objasniti niskim kognitivnim sposobnostima pojedinca.
Još jedno istraživanje sproveo je Satoshi Kanazawa iz Londonske škole ekonomije i političkih nauka. On koristi „princip savane“, prema kojem ljudsko ponašanje, koje ostaje donekle prilagođeno naslednom okruženju ranih Homo u savani, može dovesti do problema u savremenom (industrijskom ili postindustrijskom) okruženju. U članku iz 2010. godine, Kanazawa je predložio hipotezu interakcije savane i IQ-a. Ova hipoteza pretpostavlja da inteligentniji ljudi mogu sa većom verovatnoćom usvajati i održavati evoluciono nove vrednosti i preferencije nego manje inteligentni ljudi. Koristio je podatke iz nacionalnog longitudinalnog istraživanja zdravlja adolescenata. Uzet je uzorak od 15 197 adolescenata iz 80 srednjih škola i 52 osnovne škole iz SAD (njihovo prvo istraživanje sprovedeno je 1994-1995. godine, poslednje 2001-2002. godine). Takođe su uzeti podaci iz Generalnih društvenih istraživanja (GSS) kao uzorak odraslih građana SAD, po 1500 osoba za svako godišnje istraživanje i 3000 za svako istraživanje na svake dve godine. Rezultati istraživanja su potvrdili da su ljudi sa višim IQ-om češće liberali nego konzervativci.
Inače, neko bi mogao prigovoriti da je ovo istraživanje samo laž liberalnog naučnika, međutim, Satoshi Kanazawa je čak jednom bio suspendovan zbog tvrdnji u vezi sa razlikama u nivou inteligencije između različitih rasa, a London School of Economics mu je zabranila objavljivanje u nepregledanim časopisima tokom perioda od 12 meseci; malo je verovatno da se može okriviti za povezanost sa trenutnim socijalno-liberalnim pokretima Zapada.
