Nedavno je u pravnom sistemu SAD-a detonirala prava ideološka bomba, koja može pomoći u promovisanju libertarijanskih ideja. Novine New York Times su se žalile sudu, tvrdeći da se OpenAI usudio da bez pitanja i plaćenih licenci uči svoje neuronske mreže na njihovim tekstovima. Činilo se kao rutinska priča, sudije u odorama bi trebalo jednostavno da pritisnu biznis autorskim pravima, kao što su to uvek radili.

Ali na ovaj slučaj je reagovalo Ministarstvo pravde SAD i podnelo zvaničnu izjavu u podršku OpenAI-u. Kako je navedeno, pravna pravila koja značajno otežavaju razvoj održive industrije veštačke inteligencije u Sjedinjenim Državama ugrožavaju nacionalnu bezbednost i daju konkurentsku prednost stranim protivnicima. A ako prebacimo sa birokratskog na ljudski jezik, dobijamo sledeće: pošto Kina ne mari za licence i uči svoje modele na sve što padne joj pod ruku, gušenje sopstvenih tehnoloških kompanija na zahtev autorskih prava samo će dovesti do toga da nas pregaze.

Hajde da procenimo lepotu ovog istorijskog trenutka. Libertarijanci su decenijama tvrdili da takozvana „intelektualna svojina“, patenti i autorska prava nisu sveta privatna svojina, već veštačka feudalna privilegija, birokratska dozvola od statičnog bandita koja guši inovacije i prodaje vazduh. I eto iznenada, sam bandit je shvatio: njegova omiljena gušavica za preduzetnike pretvorila se u petlju oko njegovog sopstvenog vrata.

Sema Altmana niko razuman neće nazvati tržišnikom – on obožava da pregovara sa kabinetima i skuplja subvencije. Ali on nam je slučajno pokazao odličan bag u operativnom sistemu države, koji libertarijanci treba da počnu da koriste. Nazvaćemo ga „manevrom nacionalne bezbednosti“ i videćemo kako ova politička tehnologija elegantno poništava bilo kakve zabrane.

Počnimo od poreza i taksi. Treba prestati dajemo da je to pljačka. Bolje je ići sa najjačim argumentima, kao što je: visoki porezi su čista sabotaža u korist geopolitičkih rivala! Kapital i investitori pakuju kofere za UAE i Hong Kong, a to znači – odakle ćemo sutra imati sredstava da postavimo računarske klastere i odbrambene fabrike?

Ovo se takođe odnosi na birokratiju medicinskih zvaničnika (FDA i analoge u drugim zemljama). Pošto deset godina oduzimaju vreme sertifikaciji lekova, vakcina i genetičkog inženjeringa, time stavljaju pod pretnju opstanak nacije pred licem neprijateljskog biološkog oružja!

Ili možda, zabranjivači ponovo žele da razoružaju građane? Samo što u eri hibridnih sukoba narod naoružan do zuba predstavlja besplatnu, distribuiranu i neuništivu armiju teritorijalne odbrane. Pogledajte Švajcarce: cev u svakom domu pretvara svaku spoljnu intervenciju u pakao. Razdeljivanje automatskog oružja bez potvrda samo jača suverenitet!

A imigracione prepreke? Držati strane inženjere, matematičare i naučnike godinama u redovima za vizama – to je poklon našim neprijateljima. Moramo da crpimo mozgove širom sveta kao industrijski usisivač. Svaki neprijatni specijalista će sutra sastavljati rakete za tuđu armiju. A to znači da je otvaranje granica za kvalifikovan kadar pitanje odbrambene sposobnosti!

Može se čak podsetiti i na ograničenja brzine. Mislite da je preterivanje? Ali pratite ruke: ograničenja na autoputevima od 60–90 km/h veštački usporavaju logistiku, kradu milione radnih sati i drže vozače u stresu. A hronični stres dokazano ubija testosteron, stopa nataliteta tone. Pitanje je: odakle će vojni odsek za dvadeset godina uzimati vojnike, operatere dronova i inženjere? Dakle, ograničenje brzine na praznom autoputu je direktno podrivanje demografskog i mobilizacionog potencijala!

Zvuči cinično. Ali koja je razlika pod kojim smo sosom razbijali rešetke regulatornog boksa, ako se na izlazu širi stvarna sloboda delovanja? Statični bandit nikada neće dati svoja ovlašćenja iz poštovanja prema našim traktatima. Ali će sa velikim zadovoljstvom zgaziti kopirajizam, takse i licence ako iskreno poveruje da će ga u suprotnom pojesti konkurent.

Voluntarista, Bitarh