Bogdan Fokin

Odmah ću reći da bi ovde najviše voleo da se ponašam kao Šulman, da se skrijem u rupu i odatle vičem da nisam ekspert, idite kod eksperata. Ali hajde da samo naglasim da u ovom pitanju ne insistiram na svojoj ispravnosti, već iznosim samo skromno mišljenje.

Polazim od jednostavnog poređenja taktika ukrajinskog Majdana i armenske revolucije. Armenska taktika je obezbedila pobedu po cenu manjeg žestokog sukoba strana, usled čega je konflikt brzo utihnuo, i sada reforme teku ne tako problematično.

Dakle, štab Tihanovske treba da formuliše maksimalno jednostavnu decentralizovanu taktiku iscrpljivanja silovaca mirnom urbanom gerilom, sa usklađenim blokiranjem ulica u geografski udaljenim delovima, jakim moralnim pritiskom na zaposlene u izbornim komisijama – kako bi objavljivali materijale koji pokazuju falsifikate, sa jakim moralnim pritiskom na rođake silovaca, kako bi se naterali oni koji nose šlemove na diskretan sabotžaž – i tako dalje.

Nakon što ova taktika bude iznetа, velika je verovatnoća da će štab biti razbijen, a njegovo rukovodstvo uhapšeno u celosti. Ali decentralizovana taktika će omogućiti dalji rad već bez štaba.

U Armeniji je dijapora dobro odradila posao. Belorusi je takođe imaju, treba je iskoristiti. To je pritisak na strane lidere da ne priznaju pobedu Lukašenka, već, naprotiv, da priznaju pobedu Tihanovske.

Za razliku od Venecuele, beloruski visoki silovci nisu toliko uključeni u biznis, već su obični državni službenici, tako da će ih biti lakše prebaciti na stranu legitimne pan predsednice.