Geni koji doprinose sticanju visokog obrazovanja otpadaju prirodnom selekcijom. Bez intelektualno razvijenih ljudi nemoguće je održavati tehnički složenu ekonomiju. Šta učiniti?

анонимный вопрос

U članku na koji se pozivate, Aleksandar Markov već daje odgovor na pitanje šta treba raditi. Citiram:

…ima smisla razmišljati o razvoju visokotehnoloških, efikasnih i humanih metoda korekcije nepovoljnih evolucionih tendencija. U to uključujući — metode povezane sa genijskim inženjeringom, genetskim terapijama i selekcijom gameta ili ranih embriona.

Inače, to su upravo one metode o kojima sam fantazirala, diskutujući o načinima oslobađanja od patološke agresije.

Ostalo je razumeti u čemu ankap može pomoći u razvoju pomenutih metoda. I ovde je odgovor prilično očigledan. Glavna stvar koja danas koči razvoj metoda korekcije ljudskog genoma su državne zabrane. Nema države – nema zabrana.

Ali ankap nije samo ukidanje faktora bioetike koja stavlja štapove u točkove napretka. To je i ukidanje socijalnih poreza koje srednja klasa plaća za dečije dodatke lumpenima. Bogati i obrazovani, u odsustvu prinudne reedistribucije, dobijaju više ekonomskih podsticaja da imaju decu, a siromašni i neobrazovani – manje.

Konačno, u odsustvu obaveznog državnog standarda obrazovanja, ljudi neće imati potrebu da troše vreme na proučavanje raznih smećnih predmeta, poput časova patriotizma. Manji troškovi za obrazovanje (mogu se računati i u vremenu i u novcu) – više se oslobađa za decu.

Na taj način, u državno-nesvrstovanom kapitalističkom društvu pojavljuje se nekoliko faktora koji oslabljuju navedeni efekat iz članka, a u perspektivi ga čak i potpuno ukidaju. Evo vam, gospodo zagovornici rasne superiornosti, dodatnog argumenta za ankap.