Тег: Belorusija

Belorusija 4

Ovo je moj četvrti tekst o Belorusiji (ostali se mogu pronaći putem heštega #Беларусь), a ovog puta je izazvan gledanjem razgovora između Mihaila Svetovog, Romana Popkova i Jelene Borovske, kao i Romanovim postom nakon strima na svom kanalu.

Romanov izlaganje o tome u kakvom se stanju trenutno nalazi belorusko civilno društvo bilo je veoma poučno i objašnjavalo je zašto stvari idu baš onako kako idu, ali ja bih sada želela da razgovaram o nečem drugom.

Roman je tokom razgovora kritikovao Moskvače zbog previše tehnološkog načina razmišljanja. Posebno je udario na Ponasenkova sa njegovim Die erste Kolonne marschiert, die zweite Kolonne marschiert, ali je uz to pogodilo i Svetova koji se složio sa Ponasenkovom. Ja, mada živim odvojena od Moskve nekim ozbiljnim rastojanjem i Uralskim planinama, ipak sam jedna od tih Moskvača, i zato i ja imam isključivo tehnološki pristup ovom politološkom zadatku: kako obezbediti tranziciju od nelegitimne diktature ka tranzitnoj vladi, ustavnoj reformi i novoj legitimnoj vladi. I vidim tačno dve opcije.

Prva opcija. Želite li kao na Ukrajini?

Ako je ranije diktatoru imao snage da iskoriči borbene organizacije (pozdrav Romanu Popkovu i njegovoj NBP) u korenu, onda je sada, kada se odvija neprestani ulični protest, prilično lako maskirati obuke za borbeno usklađivanje u epizodičnu spontanu koordinaciju. Desetine hiljada ljudi svakodnevno traže najdelotvornije načine da resursno iscrpe protivnika, upoznaju se jedni sa drugima, saznaju ko čemu je sposoban, i ako intenzitet besa nastavi da raste, u jednom trenutku, stotine leševa koje pominje Roman prestati će im izgledati kao ozbiljno ograničenje na putu ka svrgavanju diktature.

Naravno, oni ne jurišaju golim grudima na administrativne zgrade, već, kao što smo videli u Ukrajini, zauzimaju vojne skladišta i ostave za oružje u policijskim stanicama. Nakon toga, prelazak na vruću fazu uličnih borbi je neizbežan, čak i ako niko ne bude povređen prilikom uzimanja oružja. A ulične borbe će neizbežno završiti svrgavanjem diktatora.

Druga opcija. Kako se zove predsednik Švajcarske?

Dalje je fantastična priča, ne shvatajte kao prognozu.

Tihanovska dolazi na Bajdenovu inauguraciju. To je odličan pretek za to da se diskutuje o tome kako tačno svrnuti Lukašenka. Opcija sa invazijom se odbacuje, i predlaže se jeftinija. Lukašenko se proglašava međunarodno traženim, za njegovu glavu živu ili mrtvu određuje se ozbiljna nagrada po belaruskim merama, nekih uslovnih sto miliona dolara. Istovremeno sa tim, na scenu stupa druga veoma važna osoba, zove se Gi Parmelon. To je potpredsednik Švajcarske konfederacije, koji će u trenutku Bajdenove inauguracije biti novi predsednik (pozdrav Mihailu Svetovu sa njegovim stalnim retoričkim pitanjem, kako se zove predsednik Švajcarske). Švajcarska je neutralna zemlja sa veoma stabilnim političkim sistemom. Samo ona može dati Lukašenku garanciju doživotnog političkog azila (Rusija ili SAD ne mogu).

To je to, dalje merimo vreme i pratimo šta će se desiti pre: jedan od Lukašenkovih čuvara će pokazati njegovu glavu i tražiti nagradu – ili će se Lukašenko obratiti gospodinu Parmelonu za garancije i napustiti zemlju odmah nakon njihovog potvrđivanja.

Belorus 3

Ovo je već moja treća objava o Belorusiji. U prvoj dala sam očigledne preporuke koje su se zapravo pokazale kao prognoza. U drugoj dala sam neočigledne preporuke, i, naravno, stvarnost se razlikovala od tih preporuka. Zato sada, umesto davanja sopstvenih saveta, želim da se radujem preporukama kojima razmenjuju sami Belorusi.

Reč je o tekstu na Telegramu sa ponosnim naslovom Plan pobede. U njemu se predlaže nastavak Šarpove nenasilne transformacije iz diktature u slobodnije društvo. Ukratko, plan uključuje:

  • formiranje glavnih pravaca otpora (frontova): protestni akcije, ekonomsko gušenje države, propaganda, politički pritisak, uključujući i međunarodni nivo, moralni i pravni pritisak na konkretne izvršioce.
  • izgradnju paralelnih struktura koordinacije (ministarstava): vandržavne ekonomske usluge, страхоsne fondove za nadoknadu troškova od državnog nasilja, raspada državne socijalne zaštite, štrajkova.

    • To je veoma dobar plan jer će tokom njegove implementacije društvo dobiti praktikum iz agorizma, i postoji velika šansa da će u to ući. Kada se ispostavi da je vandržavna koordinacija efikasnija i da će diktatura ipak propasti, postoji šansa da će nova država, koju će svakako početi da grade umesto stare, preuzeti najbolje crte liberalne opuštenosti i prilično dugo izbegavati da se meša u tuđe stvari. A ako ipak počne, ljudi će imati gotove recepte kako tačno staviti državu na mesto.

    Postoji li šansa da se nakon odlaska starog režima na njegovom mestu ne počne graditi novi? Ona je veoma mala, jer libertarijanske ideje još uvek nisu dovoljno široko rasprostranjene u društvu, i misao da je svima bolje bez države ljudima ne deluje očigledno. Oni će radije pasti u istu zamku: „ovo je bila loša država, više je nema, sada ćemo izgraditi dobru“.

Šta treba da rade Belorusi i Tihanovska, deo 2

Pošto sam sa prvim delom svog saveta ne pogodila baš toliko pogrešno i događaji su se odvijali prilično blizu predloženog scenarija (umesto hapšenja celog štaba – samo deportacija izabrane predsednice, umesto aktivnosti dijaspore – nacionalni štrajk), rizikovaću da predložim taktiku za završetak sučeljavanja.

Suština taktike: niko ne sme dozvoliti nikakvu sumnju u to da je izabrana predsednica upravo Tihanovska, i ona nastavlja da deluje upravo u tom svojstvu. A šta radi izabrani legitimni predsednik? Naravno, zakazuje svoju inauguraciju.

Ne treba dugo čekati. Inauguracija se zakazuje za najbližu nedelju, na najvećem otvorenim trgu u Minsku. Na nju se zvanično pozivaju strani lideri. Poljaci, Litvanci i Ukrajinci će sigurno pristati, još desetak lidera će objaviti da će poslati svoje predstavnike. I dalje će početi bombardovanje Ministarstva spoljnih poslova Belorusije obaveštenjima, tipa, predsednik neke Hrvatske sa zahvalnošću prihvata poziv beloruske strane, dolazi na inauguraciju tada i tada, molba da se organizuje sastanak.

Isto tako, organizacioni komitet inauguracije sa punim kredibilitom deli naređenja šefovima ministarstava: organizovati zatvaranje saobraćaja, obezbediti zaštitu, postaviti scenu, mesta za pozvane goste – i tako dalje. Činovnik pošalje odbijanje – sledi objava o njegovom smenjivanju sa radnog mesta i obraćanje zameniku.

Ukratko rečeno, pobednička strana jednostavno počinje da upravlja, a predstavnici izgubljene strane se nalaze pred izborom: ili igraju po novim pravilima, ili oni lično ispadaju iz procesa, i sutra njihove kabinete zauzimaju nova lica. Naređenja se izdaju i jedinicama OMON-a – njima se daju slobodni dani na nedelju dana, na kraju krajeva, upravo su se teško potrudili.

Takođe, strana odbrane se obraća istražnim organima sa predlogom da se predmeti Tihanovskog i Babarike zatvore zbog novootvorenih okolnosti. Okolnosti u vidu hiljadama ljudi koji aktivno pričaju u tom trenutku ispod prozora govore same za sebe.

Neću detaljnije opisivati dalje detalje, mislim da je tok misli otprilike jasan. Fake it until you make it.

Nakon prva dva čina predstave, ostao je još završni: pobednicima

Šta treba da rade Belorusi i Tihanovska?

Bogdan Fokin

Odmah ću reći da bi ovde najviše voleo da se ponašam kao Šulman, da se skrijem u rupu i odatle vičem da nisam ekspert, idite kod eksperata. Ali hajde da samo naglasim da u ovom pitanju ne insistiram na svojoj ispravnosti, već iznosim samo skromno mišljenje.

Polazim od jednostavnog poređenja taktika ukrajinskog Majdana i armenske revolucije. Armenska taktika je obezbedila pobedu po cenu manjeg žestokog sukoba strana, usled čega je konflikt brzo utihnuo, i sada reforme teku ne tako problematično.

Dakle, štab Tihanovske treba da formuliše maksimalno jednostavnu decentralizovanu taktiku iscrpljivanja silovaca mirnom urbanom gerilom, sa usklađenim blokiranjem ulica u geografski udaljenim delovima, jakim moralnim pritiskom na zaposlene u izbornim komisijama – kako bi objavljivali materijale koji pokazuju falsifikate, sa jakim moralnim pritiskom na rođake silovaca, kako bi se naterali oni koji nose šlemove na diskretan sabotžaž – i tako dalje.

Nakon što ova taktika bude iznetа, velika je verovatnoća da će štab biti razbijen, a njegovo rukovodstvo uhapšeno u celosti. Ali decentralizovana taktika će omogućiti dalji rad već bez štaba.

U Armeniji je dijapora dobro odradila posao. Belorusi je takođe imaju, treba je iskoristiti. To je pritisak na strane lidere da ne priznaju pobedu Lukašenka, već, naprotiv, da priznaju pobedu Tihanovske.

Za razliku od Venecuele, beloruski visoki silovci nisu toliko uključeni u biznis, već su obični državni službenici, tako da će ih biti lakše prebaciti na stranu legitimne pan predsednice.

Levi simbol je odigran, sada na scenu stupa centralni