…I pravda za sve

Zadatak improvizovane lekcije o koristi libertarijanstva jeste da promeni ugao gledanja čoveka. Nakon toga, on može gledati bilo koji film iznova, ili od nule, gde god se bilo kakav odnos između vlasti i pojedinca dotiče – i videti sve u novom svetlu.

Nažalost, ne znam neke filmove koji bi dovoljno uverljivo pružili predstavu o društvu u ankapu. To se mora veoma promišljeno tražiti, da li postoji nešto zanimljivo o bezdržavnom periodu na Divljem zapadu, ili o zlatnoj groznici na Alaski, da li su možda nestašni Japanci nacrtali neki anime o ankapu koji je uverljiviji od Cowboya Bebopa, i slično.

Dešava se da libertijanci pokušavaju da preporuče nešto poučno, o tome kako je država gadna i kako je nekome u konkretnom slučaju posebno neprijatno ugazila u žulj. Ne znam, ja nisam prevelika ljubiteljka baš direktne propagande, meni je zanimljivije da navijam za Trgovačku federaciju u njenoj potpuno opravdanoj težnji ka secesiji iz Galaktičke republike, nego da slušam patetične monologe iz adaptacije „Izvora“ (iako je Gary Cooper, naravno, zgodan!), a generalno je prijatnije primećivati razne sitnice usput, nego biti direktno napadana, jer bi to pre izazvalo odbijanje.