Njegova ideja je da je država u vidu birokrata loša (on se slaže sa mnom u vezi toga). Samo što je njegovo rešenje problema drugačije. Šta ako to ne budu birokrate, već kompjuter koji će sve savršeno izračunavati. Kompjuter nije podložan korupciji. Njegov argument protiv kapitalizma je taj što se u kapitalizmu resursi troše neefikasno, što usporava razvoj čovečanstva. Kaže da je u tržišnoj ekonomiji deficit postavljen kao mehanizam motivacije. Tj. postoji nedostatak nečega – to stimuliše preduzetnike koji pokušavaju da zadovolje potražnju za deficitom i ostvare dobit. Mislim da treba razraditi ovu temu, ako to već nije učinjeno.
Postoji uobičajeno mišljenje da bi svaki IT stručnjak radije zamenio bilo kog birokrate jednim jednostavnim skriptom. Na slobodnom tržištu se upravo tako i dešava: veštačkom inteligencijom se zamenjuju različiti profesionalci prosečnih sposobnosti, uglavnom, naravno, oni koji rade glavom, a ne rukama: novinari, pravnici, berzanski trgovci, dizajneri i tako dalje. Tako da tehnički nema problema ni sa ukidanjem birokrate, ali postoji nerelačnost birokrate da bude ukinut, jer je državna birokratija najjači sindikat na Zemlji.
Dakle, ako se administracija države uvodi pomoću veštačke inteligencije, a da se prethodno ne ukinu birokrate, to je izuzetno resursno zahtevan zadatak koji uopšte ne leži u okvirima ideala Žaka Freska. Oni će proces uvođenja opštim mnoštvom birokratskih odobrenja, za izvršenje bilo koje komande elektronske uprave tražiće potvrdu sa mokrim pečatom, i naravno će se pobrinuti da sve radi na domaćem hardveru i domaćem softveru sa bekdorima za službe bezbednosti.
Mnogo je efikasnije prvo ukinuti birokrate, a kada se pojavi deficit usluga administracije, tržišna ekonomija već ume da reši taj zadatak – jer je u tržišnoj ekonomiji deficit postavljen kao mehanizam motivacije. Tako će preduzetnici brzo obezbediti tržišnu potražnju za uvođenjem veštačke inteligencije radi rešavanja zadataka koordinacije.
Iskreno govoreći, po mom mišljenju, Fresko je nešto poput Antikejnsa. Kejns kaže da se izlazak iz krize postiže povećanjem potrošnje putem državne regulacije, a Fresko mu pridružuje: ne, ljudi moraju da odustanu od svojih nepotrebnih potreba zahvaljujući državnoj regulaciji, tada će resursi biti u izobilju, ah, kako će naša ekonomija orijentisana na resurse procvetati! Pa, to je jednostavno Eskobarova aksioma u čistom obliku. Ali pristalice Žaka Freska to ne moraju sve da govore, dovoljno je ponuditi pametan tržišni način realizacije njihovog sna, opisan u prethodnom pasusu.
