anonimno pitanje

Čovek koji nije ostavio resursima obezbeđena uputstva o tome kako postupati u slučaju njegove iznenadne nesposobnosti, rizikuje da radnje koje bi želeo ne budu preduzete, čak i uz postojanje tehničke mogućnosti za to.

Istovremeno, pored modela pružanja usluga po principu „iskoristio uslugu, pa platio račun“, čovečanstvo aktivno praktikuje i drugi pristup: „pružio uslugu, pa dobiješ zahvalnost“. Ja odgovaram na vaša pitanja, vi mi šaljete donacije. Ako to ne budete radili, ja neću prestati da odgovaram na pitanja. Isto tako, nema nikakvih razloga da se smatra da za pružanje hitne pomoći neće biti na neki način plaćeno – ako ne od strane samog spasenog, onda barem od zahvalnih stanovnika grada, kojima je uvek mnogo prijatnije i lakše da nagrade moralne postupke, nego da kažnjavaju nemoralne.

Da, može se desiti da osoba kojoj je potrebna pomoć ima lošu reputaciju, ili da je pružanje pomoći previše skupo, ili još hiljadu i jednu okolnost koja će je na kraju ostaviti bez te same pomoći. Ali ni tada ta priča neće propasti uzalud: ljudima će biti neprijatno što se takve stvari dešavaju na njihovoj teritoriji, a to je ozbiljan podsticaj da se ne dopusti ponavljanje i da se ipak ubaci malo satoshija u fond gradske hitne pomoći.