Ali, kao što je napisao jedan pesnik, koji je znao, kao i svi sovjetski ljudi, smisao jezika mržnje, „koliko puta ga vidiš, toliko puta ga i ubij!“ Tako da ću se pozabaviti vašim pitanjem i pokušati da otvorim temu malo na novi način.
Za početak predlažem da poslušate izlaganje Davuda Zulumhanova na sedmim Adamovim Smitovim čitanjima 2015. godine „O poreklu poštenja“. Tamo on prenosi veoma važnu tezu:
Poštenog čoveka je nemoguće uvrediti, jer on nema časti, to je razbojnički termin. Zato su „uvreda“ i „uvređenost“ oružje razbojnika. Uvređenost je povod da se dobije „zakonito pravo na primenu nasilja“. Uvreda je provokacija druge strane na postupke na koje se zakonski može odgovoriti nasiljem.
Pa kako se onda može delovati na onoga ko vređa, da mu nestane želje da to ponovi? Možete se ponovo obratiti Davudu i iskoristiti njegov recept:
Trgovca je nemoguće uvrediti.
— Ti si prostak, ti si gad, i ceo tvoj rod je bio lopov!<
A trgovac se smeška i kaže:
— Da, da, ali svakako manje od pedeset, neću dati.
Međutim, malo je verovatno da ovaj savet u potpunosti odgovara na vaše pitanje, jer takav odgovor ne garantuje da razbojniku nestaje nagon za uvredama. Možda bi trebalo da odgovarate na njegovom sopstvenom razbojničkom jeziku.
Tako je Navaljni prihvatio izazov generala Zolotova u tačnoj usklađenosti sa njihovim, razbojničkim, duelnim kodeksom, izaberavši ono oružje u kojem je on jak, a general slab. General se povukao, i sada se po tim istim zakonima časti, na koje se sam pozivao, ispostavilo da je lišen časti. Hoće li mu nestati nagon za nasiljem? Nije sigurno. Ali nagon za uvredama – skoro sigurno.
Ili, evo, Kadirov se pojavio pred inguškim starješinom Muhadžirem Nalgijevom sa stotinu ljudi, tvrdeći da je ovaj uputio nepoštovane izjave na njegov račun. Ali, lokalno stanovništvo je počelo da se okuplja u odbranu starješine, i do čega je to dovelo? Kadirov se izvinio i otišao. Kadirov, za razliku od Zolotova, zaista nešto razume u vezi sa čašću, što je i demonstrirao.
U objavi o gazenju po nozi opisala sam kako dolazi do eskalacije konflikta. Da su ljudima od svih alata za rešavanje konflikata bila dostupna samo eskalacije, oni bi veoma brzo nestali. Pa, znate, sve te priče tipa, dozvolite kratkoslovno oružje, i ti ludaci će se brzo pozastreljati međusobno. Ali, sasvim opravdana strepnja od takvog ishoda vodi i do razvoja tako važnog alata za deeskalaciju konflikta, kao što je izvinjenje.
Gde je najveća verovatnoća da dobijete uvredu na svoj račun? Naravno, na internetu. Jer internet je gun-free zone. A pojavite se na takmičenju iz praktičnog pucanja, i tamo ćete čuti samo učtiva laskanja: „poštovani strelac“, „poštovani sudija“. Jer svako ima cev, gomilu metaka i uzbuđenje – pokušajte tu da ne budete ljubazni.
Rezimiram. Uvredama se suprotstavljaju smirenost, ljubaznost i čvrstina stava, odnosno ukazivanje, s jedne strane, na svoju spremnost da se izvinim ako sam nekoga nehotice uvredio, ali s druge strane na spremnost da odgovorim silom ako uvreditelj sam ne izvine. A za prevenciju uvreda, moraćete da steknete reputaciju osobe koju ne vredi uvređivati.
