Тег: Navaljni

Šta uraditi ako ne želite da ponovite sudbinu Navaljnog

Voluntarist, Bitarch

Povodom onoga što se dogodilo, želeo bih da iznesem sopstveno mišljenje. Naravno, mnogi tuguju i izražavaju svoje saučešće. Međutim, sada bi trebalo govoriti o tome čemu nas ova priča može naučiti. Stvar je u tome što istupanje protiv ustaljenog sistema, pri čemu u mnogim zemljama sveta, potpuno otvoreno, igrajući po njegovim pravilima i pribegavajući standardnim i svima poznatim praksama, kao što je to činio tragično preminuli Aleksej, može biti veoma opasno i na kraju neproduktivno. Ali u savremenom svetu može se i treba pribegavati alternativnim pristupima koji u principu ne podrazumevaju direktnu konfrontaciju.

Dobrim primerom bih naveo to kako je neki anonim (ili grupa anonima) pod pseudonimom Satoši Nakamoto uništio „sveti“ monopol stacionarnih bandita (država) nad novcem, kreirajući bitkoin. On nikada nije pouzdano deanonimizovan, a njegov alat je bio uređen tako da čak i u slučaju potpune deanonimizacije, ili čak fizičke likvidacije tvorca, on ne bi prestao da postoji i funkcioniše, jer je decentralizovan. A anonimna i nedržavna platna sredstva i elektronske valute koje su postojala pre bitkoina, kao što su E-gold i Liberty Reserve, uništena su od strane vlade SAD-a zbog njihove centralizovane strukture i postojanja konkretnih neanonimnih tvoraca i rukovodilaca, koji su na kraju dobili veoma visoke zatvorske kazne.

U idealnom slučaju, stacionarni banditi uopšte ne bi trebalo da budu obavešteni da neko istupa protiv njih, niti bi trebalo da imaju mogućnost da dođu do onih koji to rade. Metode protivdelovanja moraju biti krajnje nestandardne i netradicionalne, najverovatnije se oslanjajući na moderne tehnologije. Ovde se takođe može pomenuti trenutni ratovi – sa popularizacijom modernih dronova, države su izgubile mogućnost efikasnog uništavanja proizvodnje visokotehnološkog naoružanja pri napadu na nekoga. Koliko god velika centralizovana vojna fabrika, koja proizvodi tradicionalno naoružanje tradicionalnim metodama, bila zaštićena ili skrivena, pre ili kasnije će biti bombardovana. A sa stotinama malih privatnih preduzeća koja dnevno proizvode hiljade dronova i nisu ujedinjena nijednom jedinstvenom upravnom strukturom, apsolutno se ništa ne može učiniti. Takav moderan, netradicionalan pristup proizvodnji visokotehnološkog naoružanja sposoban je da obezbedi zaštitu čak i onome ko se suočava sa neprijateljem koji ga višestruko nadmašuje po snagama.

Koje konkretno metode se mogu predložiti – odlučuju oni koji poseduju potrebne kompetencije u određenoj sferi. Ali mi, u okviru našeg projekta, možemo izneti jedan pristup koji se oslanja na nauku i moderne tehnologije. Razumevanjem da je sposobnost vršenja namernih, planiranih i ciljanih akata nasilja, bez ikakvog unutrašnjeg odbojanja i otpora, rezultat poremećaja kod pojedinca – disfunkcije mehanizma inhibicije nasilja, postaje moguća klinička terapija nasilnog ponašanja pomoću sredstava koja pojačavaju funkciju tog mehanizma. A u slučaju postojanja pretnje vršenjem nasilja od strane određenih privatnih pojedinaca ili predstavnika neke organizovane strukture, trebalo bi razmisliti o kreiranju borbene varijante takvog biološkog rešenja. Detaljnije o konceptu inhibitora nasilja uvek se možete informisati u našim materijalima.

Ne volim i ne umem da pišem epitafije

U Navaljinoj smrti postoji jedan negativan momenat: preminuo je dobar čovek. Ali u njegovoj bajci nije ni moglo biti srećnog kraja.

U ostalom, nažalost, postalo je pretežno bolje.

Ruski režim je izgubio potencijalnu mogućnost da koristi poznatog političkog zatvorenika kao materijal za razmenu ili instrument učebe.

Ruska opozicija ima dodatni povod da odustane od ideje mirnog protesta. Neki njeni predstavnici, delujući po inerciji, izaći će na ulice ruskih gradova kako bi javno izrazili tugu, biće proganjani i napusteće RF.

Ja imam dodatni povod da pojačam napore u pisanju knjige o teoriji rata.

Drugi politički režimi će, možda, ubaciti malo drva u vatru rata sa RF (bilo bi dobro bez novih debilnih sankcija protiv onih Rusa do kojih je lakše doseguti, ali ovde život verovatno primorava na pesimizam).

Navaljni u svaki dom (o predstojećim masovnim represijama)

Navaljijev tim, kao odgovor na početak procedure proglašavanja njih ekstremističkom organizacijom , poziva da se udari poslednje i odlučujuće kinesko upozorenje režimu. Kažu, hajde da izađemo na miting ogromnom gomilom, kao Belorusi, a zatim ih pobedimo na izborima, kao Belorusi. Ako su u nas pucali iz pušaka, – navodi rukovodstvo FBK, – a mi smo hrabro išli napred, onda sada, kada otvaraju mitraljeze, još više moramo čvršće spojiti naše redove, sve ne mogu da upucaju. Glavno je da sami ne postanemo poput njih i da ne otvaramo mitraljeze.

Zaista, sudski sistem u RF ima određenu krajnju brzinu pretvaranja slobodnih ljudi u stanovnike kolonija, i u slučaju zvaničnog proglašavanja bilo kakvog političkog delovanja nesaglasnog sa režimom krivičnim delom, tom istom sistemu će morati prilično dugo da radi u režimu maksimalnog učinka – koji se, međutim, lako optimizuje (googlaj trojke).

A sada hajde da pogledamo jednu jednostavnu dijagramsku skicu. Ovo je dinamika promene broja zatvorenika tokom tri Putinova i jednog Medvedevljeva mandata. Kao što vidite, u ruskim zatvorima i kolonijama je u ovom periodu nastalo najmanje 360 hiljada slobodnih mesta. Na miting kod Navaljnog se već prijavilo 440 hiljada ljudi, a nezvanična masovna akcija se planira kada se prijavi 500 hiljada. Šta reći o tome? Zaista, sve ih zatvoriti će biti teško. Možda ćete se naći među tih 140 hiljada srećnika koji se neće smestiti u zatvore, pa će stoga dobiti uslovnu kaznu. Navaljni je takođe počeo sa uslovnom kaznom.

Nažalost, ne mogu da ponudim nikakvu razumniju alternativu od toga da pobegnete iz zemlje upravo sada. Jednostavno zamislite da živite, na primer, u SSSR-u, a da je napolju, na primer, 1968. godina. I po nekoj neverovatno srećnoj slučajnosti imate mogućnost da se fizički nađete izvan zemlje. Možete otići, možete ostati, a režim će pasti tek 1991. godine. To je otprilike takva slika koju danas imamo.

Slobodni Navalni projekat

Leonid Volkov, zamenik šefa za političke tehnologije, više puta je najavljivao nešto neviđeno što priprema za spasavanje šefa, i evo, objavio je. Zapravo, izmislio je Free State Project. Tamo se prvo vodila provera onih koji žele da se pridruže projektu, i tek nakon što se skupi dvadeset hiljada voljnih da se preselimo u obećanu zemlju, počinje preseljenje. Tako je i u našem slučaju. Svima koji nameravaju da se pridruže obredu molitve za oslobađanje Navaljnog iz tamnice, predlaže se da se prvo prijave na sajtu, i tek kada ih bude pola miliona, biće određen datum obreda i ostali detalji.

Kažu da je sajt skoro odmah pao zbog naleta zainteresovanih, ali u trenutku kada sam stigla do njega, jedino što je odavalo veliko opterećenje bio je neispravan brojač. Tako da se red veličine mogao proceniti samo prema krugovima na mapi (mada je stigao izveštaj – pređena je granica od 200 hiljada prijava). Da biste se registrovali, potrebno je navesti svoju adresu (možete samo kliknuti na tačku na mapi) i važeću e-mail adresu. Nakon provere e-maila, glas onoga ko se prijavio se računa – barem se broj pored moje kuće na mapi povećao za jedan.

Mogućnost povlačenja glasa nije predviđena, tako da ako se datum izlaska na ulicu pokaže kasnijim od datuma mog odlaska u Crnu Goru, neću moći da obavestim organizatore da neću moći da dođem.

Šta mogu reći o perspektivama akcije? Da je zadatak bio baš oslobađanje Navaljnog, onda bi trebalo uzeti nekog talanca, recimo Katerinu Tihonovu, i zahtevati momentalno oslobađanje Alekseja, preteći smrću ove žene. A izabrani instrumentarij je pogodniji pre svega za okretanje čamca. Pa, u redu, okrenućemo ga, iako mi je već dosta toga. Navaljnom to nikako neće pomoći, ali on je odrastao dečak i znao je šta radi.

Prigovori Navaljnom

Poklonici političke stabilnosti imaju mnoštvo zamerki Alekseju Navaljnom. Ako ignorisemo svaku anegdotalnu šalu, poput „agenta Državnog departmana“ i „na njihovom mestu on bi čak i više kradao“, i počnemo da ispitujemo detaljnije, ispostavlja se nešto zanimljivo. Da je Navaljni svratio Putina još 2012. godine, jednostavno mu ne dozvolio treći mandat, izbacio iz Kremlja i njega i Medvedeva, sam seo na tron, počeo da se druži sa Evropom, ne bi kreditirao Janukoviča, ne bi zauzimao Krim, ne bi nadinjao troškove za silovce, već ih usmerio na socijalnu zaštitu – onda bi 2018. glasali za njegov drugi mandat i bili branitelji stabilnosti, pitajući se „ko, ako ne Navaljni“. Čak bi se i protiv gej-parada bunili poluglasno, jer nema potrebe da se remeti situacija.

Ukratko, glavna zamerka „vatnika“ Navaljnom je u tome što je on slab i neodlučan, pa stoga nije dostojan da sedne na carski tron. Umesto da dozvoljava da ga tuku na trgovima, trebalo je da razvali Kremlj tenkovima, tek tada bi bio poštovana osoba, a ne običan ništarija. Nije teško videti da je ovaj stav veoma blizak stavu poznatog liberalnog ekstremiste Arkadija Babčenka, koji i danas pamti topli decembar 2011. godine i izražava spremnost da se vrati u Rusiju samo na tenku Abrams u sastavu mirovotničkog kontingenta NATO-a.

Aleksej Navaljnoj se vratio u Rusiju ne na čelu odane garde, već u nekom usranom niskobudžetnom avionu, i za tu glupost je odmah kažnjen, i zasluženo. A ako nam je naš vođa toliko drag, zašto ga do sada nismo oslobodili, i umesto toga se hvalimo što je policija 23. januara uhapsila rekordni broj ljudi. Jesmo li mi mazošisti? Da li smo zbog toga izlazili? Šta uopšte planiramo da uradimo za oslobađanje Alekseja? Gde je juriš na Matrosku tišinu? Ili mislimo da će oni, pristalice političke stabilnosti, braniti Putina? Ma daj! Ako Akela ne može da zaštiti samog sebe, nema šta da radi na čelu čopora.

Imala sam nedavno jedan takav zanimljiv razgovor i nisam mogla da dam sagovorniku zadovoljavajuće odgovore. Ne samo zato što mi ne ide baš najbolje u usmenim debatama, već i zato što suštinski nemam šta da prigovorim. Navaljnoj i njegov tim se ponašaju kao da uopšte ne razmišljaju o svrgavanju režima; čini se da je Navaljnom sasvim u redu da još deset godina glumi Mandelu i čeka dok Putin ili sam ne umre, ili potpuno ne oslabi pa ne preda presto, kako bi se njegov naslednik pozabavio građanskim pomirenjem, pustio Navaljnog i dozvolio mu učešće na izborima. Jer, čak i ako se orijentišu na beloruski scenario, za to nije bilo potrebno vraćati se u bilo kakvu Rusiju — druži se sa Tihanovskom, sastaj se sa svetskim liderima, insistiraj na sankcijama, insistiraj na zamrzavanju računa Putinovih saradnika, a ne da sedaš u zatvor. U zatvoru je mesto Putinu, ne tebi.

Kada Navaljni i njegovi saborci pokušavaju da objasne, koji đavo je Aleksej krenuo u Rusiju, oni mucaju o moralnoj dužnosti. To je otprilike kao krenuti na belom konju pod mitraljeski vatreni, da bi zamahnuo papahom i poslao armiju u psihičku ataku, zato što je istina na našoj strani, pa ćemo ih zatrpati kapama.

Tako se kod mene iznenada naznačilo dirljivo jedinstvo sa pristalicama čvrste ruke. A sutra ću pokušati da izložim procene u vezi sa onim što bih želeo da vidim na predstojećoj nedeljnoj akciji.

Mi. Ovde. Vlast!
Putina. U penziju!
Idemo. Ustavnu. Skupštinu!

Htela sam da napravim ekstremistički post, ali nešto nije uspelo

Godine 2017. Navaljni je objavio film o Medvedevu, koji je neočekivano postao hit i omogućio izlazak na ulice ogromnom broju novih lica. Tada su mnogi čekali da će uskoro izaći najvažniji film – o Putinu. Moralo se čekati skoro četiri godine, ali sada imamo odmah dupli udarac – i o Putinovoj palati, što je veoma efektno i sposobno da privuče novu publiku, i o otrovancima iz FSB-a, što je proizvelo ozbiljan efekat čak i na stare pristalice.

23. januara ću, kao i većina mojih ruskih čitalaca, izaći na ulicu kako bih demonstrirao svoje neslaganje sa tim da se Navaljni drži u zatvoru. Ovo je jednostavno upozorenje da granica između krajnje nepoželjnog i potpuno neprihvatljivog danas prolazi negde u okolini „bacanja u zatvor bez pravde, uživo, javnog političara međunarodnog nivoa“. Upotreba nasilja prema ljudima u uniformi ili državnoj imovini nije deklarisana. Ali se takođe naglašava i nevolja da se sam izlazak u bilo kom obliku uskladi sa predstavnicima režima.

Sa svoje strane, režim za sada opravdano pokazuje da ne priznaje naše pravo na takvu demonstraciju i da se, najverovatnije, neće slušati. To se manifestuje kroz preventivne hapšenja svih koji, pretpostavlja se, ne samo da nameravaju da izađu na ulicu, već su i sposobni da učestvuju u koordinaciji protestnih akcija. Administrativno zavisnim se masovno izmišljaju neke obaveze za subotu, studenti se upozoravaju na isključenje, lojalisti izmišljaju strašne priče o policijskoj pucnjavi do smrti, RKN-tjan izbacuje stranice sa VKontakta i video snimke sa TikToka – uopšte gledano, smer rada je otprilike jasan.

Faktički, sada smo na raskrsnici između ukrajinskog i beloruskog scenarija. I ja bih, naravno, više volela ukrajinski, ali mi se beloruski čini verovatnijim. Ne znam koje još karte ima Navaljov tim u rukama, ali sumnjam da su najjače već odigrane, a za ukrajinski scenario je potrebna mogućnost da se uloge značajno podignu. Ukratko, sutra idem sa teškim srcem i bez naročite nade, ne samo za pobedu, već bar za neko minimalno poboljšanje situacije. Ako se ne dese neprijatna iznenađenja, sutra ću pokušati da u još jednom postu reflektujem na to čemu je to ličilo. Tako, kanal o teoriji se pretvara u glasnik nekog sitničavog mlataranja…

Dobre vesti od Navaljnog

Poslušala danas svežeg Navalnoga, i veoma sam srećna. Sudeći po svemu, on ipak namerava da ostane u inostranstvu, jer mu je odatle sada mnogo lakše da stavlja štapove u točkove režimu. Tu su i arhive NDR-a, ili gde god on već kopka po iskopavanjima nemačke prošlosti Putina. Tu je i bugarski kolega iz Bellingcata. Tu je i brz izlazak na evrouropski establišment. A u Rusiji ima kome da se bavi terenskim radom. Tako da će Aleksej još živeti.

Za one koji, iz nekog razloga, još nisu u toku o čemu je reč: Navaljni je priredio zabavan prank. Skoro odmah nakon objavljivanja svog videa sa istraživanjem trovanja, počeo je da zove učesnike istraživanja, predstavlja se kao savetnik sekretara Saveta bezbednosti i iznudi od njih materijale za izveštaj na ime prvog čoveka. Na trik je naleteo samo jedan operativac, ali ono što je čulo odlično dopunjuje materijale istraživanja, i sada Navaljnijevi dokazi postaju potpuno čvrsti.

Sada treba očekivati očiglednu akciju na međunarodnom nivou. Ako uspeju da podnesu tužbu tom ili onom međunarodnom sudu – dobro je. Ako će morati da se ograniče samo na neke situacijske sankcije upućene Putinu – pa, i to će proći. Ali mnogo je zanimljivije gledati reakciju u Rusiji.

Ako budemo konkretniji, mislim na uspavane institucije. Prilikom transformacije hibridnih režima, one imaju tendenciju da se probude i iznenada počnu da rade, postoji šansa da će se to dogoditi i u našem slučaju. Već smo videli obraćanje nekoliko tomskih opštinskih poslanika sa zahtevom da se pokrene krivični postupak povodom slučaja trovanja. Njima su se pridružile kolege iz nekoliko drugih regiona. Ali naša država ima previše dadilja, pa je zato takva slepa i večno trči bez cilja. Tako da, pored poslaničkog obraćanja Upravi istražnog komisije, može se pretpostaviti mogućnost podizanja pitanja o parlamentarnoj istrazi na nivou Državne dume, nekih poteza od strane tužilaštva, ili čak pokušaja impeachmenta, konačno. Naravno, to neće dobiti podršku većine, ali povod je bučan i sigurno će se naći javni političari koji će smatrati da je to dobra prilika za reklamiranje sebe.

Čini mi se da bi sada mogao dobro da prođe flash mob pisanja pisama svojim poslanicima, kao i šefovima dumačkih frakcija. Na primer, da ste i ovako, iz otvorenih izvora, dobili informacije o nezakonitom delovanju FSB-a. Objašnjenja koja je dao predsednik tokom konferencije za štampu očigledno su nedovoljna. Da li biste mogli da inicirate parlamentarnu istragu o ovom pitanju, koje je već izazvalo ozbiljan međunarodni odjek, te stoga ne bi trebalo da se u Državnoj dumi prećutkuje.

Neću dati ispravne formulacije, nisam previše kompetentna u tome. Nadam se da će Ekaterina Mihajlovna sutra u svojoj emisiji jasnije formulisati plan akcije, sa konkretnim uputstvom gde tražiti, kome pisati. Nešto se poslednjih dana 2020. godine pokrenulo toliko da sam se potpuno prekvalifikovala u politikologa, fu, ne smete to raditi, ne čitate me zbog toga. Ali ne smem ni da ne podelim ovaj zabavni prank, razumite moju situaciju)

Navaljni. Perspektive.

Sa velikim interesovanjem sam pročitala Navaljinev tekst o istrazi njegovog trovanja, koju je sproveo Bellingcat. Dostupan je i u video formatu, gde je otprilike isto kao u tekstu, samo malo detaljnije i dopunjeno memovima. Bolje ga otvorite direktno na Jutjubu, a ne u ugrađenom plejeru, kako biste mogli da ostavite svoj lajk.

Čini mi se da Navaljni uzalud veruje da će sada na svim kanalima vladati hysterija. Naprotiv, verovatnije je da će ga ignorisati, kao nekog Hantera Bajdena. Ali, naravno, dodaće se i čisto ruski detalj – onaj obrnuti kargo-kult koji slavi Ekaterina Šulman. Služitelji kulta će sardonično frknuti i pitati se zašto uopšte mislimo da svi ostali avioni u svetu nisu napravljeni od granja i da znaju da lete. Naravno, sve tajne službe svih zemalja sveta koje imaju bilo kakve ambicije truju ili na druge načine eliminišu nepoželjne, sve je svuda pod kontrolom. A to što su poslovi baš ruskih tajnih službi u fokusu, nije zato što su oni toliko bezobzirni, već samo zato što se protiv njih vodi info-rat.

I, zapravo, ti ljudi su u pravu. Zaista, svaka država je sistemski agresor. Zaista, svaka država, ako joj se ne udari po rukama, brzo oseti nekažnjivost i počinje da pravi potpuni haos. A onima koji pokušavaju da je udare po rukama i izvedu na čistac, širom sveta vreba raznih apsurdnih neprijatnosti, kao nekog Asandža.

Šta će se desiti dalje? Dalje će se Navaljni vratiti u Rusiju, i tada će ga konačno ubiti, samo ovog puta glupo i bez ikakve veštine. Pa čovek jednostavno ne razume nagoveštaje, ruga se na sve načine, izlaže ga u smešnom svetlu, i šta, zar će se deda predati i odlučiti da ga ostavi na miru? Čega da se stidi? Zar će ljudi izaći na ulice? Pa neka izlaze, jednom godišnje, na godišnjicu smrti, kao za Nemcova. Neka ostavljaju cveće i pale sveće, to je već problem komunalnih službi. Ili neko računa na majdan? A ko će pozvati na barikade? Kira Jarmiš ili Julija Navaljna? Možda Leonid Volkov ili Vladimir Milov? Nažalost, možemo računati maksimalno na beloruski scenario sa mirnim neautorizovanim šetnjama, koje će ili ignorisati ili brutalno rasterati, i lepiti učesnicima beskrajne kazne.

U ovoj fazi, Navaljni već radi ono najbolje što može. Promoviše se preko pokušaja ubistva i pokušava da iz drugih država izvuče što strože personalne sankcije protiv Putina i njegovog okruženja. Zato bi sada trebalo da ostane u Evropi, s obzirom na to da postoje dva odlična i veoma opravdana razloga. Prvo, period rehabilitacije nakon trovanja može se produžiti koliko god se želi – ne postoji klinička praksa, niko neće proveriti. Drugo, može se fokusirati na potragu za inostranim imovinama Putinovog okruženja i tražiti njihovu zaplenu. Neka to dobiju akcionari Jukosa, to je ipak bolje nego da se 57 milijardi isplaćuje iz naših poreza.

Koga uopšte brine gde se fizički nalazi popularni bloger, ako redovno proizvodi kvalitetan sadržaj? Ali Navaljni će otići u Rusiju jer smatra da mu je tamo mesto. To će se završiti tragično, veoma mi je žao.

Navaljni i Leviatan

Kada sam pročitala o Navaljnom trovanju, potpuno su mi se spustile ruke. Ove godine su vladajući režimi širom sveta konačno poludeli i već su uspeli da ljudima nanesu neverovatnu štetu. A još je tek avgust! I nema nikakvih osnova da verujemo da je ovo 2020. godina koja je toliko anomalna, i da će se sve posle toga smiriti. Ukratko, poželela sam da se konačno povučem u unutrašnju emigraciju. Tamo gde nema političkih vesti, gde nemaš pojma kakve nove naredbe izdaju upravitelji tuđeg, gde je oko tebe samo tržište – mirno, prijatno, dobronamerno. Tamo gde je upravo mesto svim pristojnim ljudima.

Molim vas: molim vas, ne hranite se Levijatanu. Ne trebaju nam ti vaši piketi zbog kojih ćete biti kažnjeni – jednom, zatvoreni na dan-dva, pokrenuti krivični postupak – tri. Ne trebaju nam performansi sa Putinovim lutkama i ostale rizične gluposti. To neće probuditi savest banditima na vlasti. To ne pomaže žrtvama bandita. To samo tera pripadnike službi bezbednosti da vam obrate svoju izrazito neprijateljsku pažnju, sa razumljivim rezultatom. Ne treba se ponositi time što si žrtva režima. Treba se ponositi time što režimu nanosiš štetu nekažnjivo. Ali se ponosaj u tišini, inače će sa nekažnjivošću biti razočaranje.

Delovati otvoreno treba tek onda kada iza vas stoji sila. Do tada smo partizani u ovom ratu koji nam je država proglasila. Ne smemo biti vidljivi. O nama smeju postojati samo groteskne glasine – da smo svuda, da je ekonomija zemlje 90% u senci, da naredbe režima niko ne izvršava osim potpuno naivnih čudaka, da samo baksuzi čuvaju novac u fiatu, a prave ljudi isključivo u kriptu, da je zvanično zaposlenje za normalnog čoveka samo paravan za rad u senci, da normalan čovek ima kontakte za sve životne prilike, i upravo zahvaljujući njima, a ne državi, on mirno napreduje.

Naravno, trenutno nije tako. Ali takve glasine i uverenja imaju snagu samoispunjavajućeg proročanstva, zato nam je korisno da ih prenosimo. To je mnogo efikasnija borba protiv režima nego mitinzi ili, oprosti Gospodine, anti-korupcione istrage. Protiv bilo kog režima, ne mora biti Putinovog. Protiv fenomena političke vlasti kao takve.

Sudbina heroja

Juneman. Onaj koji je pobedio Navaljnog

Vladislav Zdolnikov i Mihail Požarski su objavili objašnjenja zašto je Navaljni bio kategorijski u grešci u svojoj podršci Žukovskom i odbijanju podrške Junemanu…

Dakle, ko su svi ti ljudi i zašto o tome pišem ovde?

Navaljni je Jedinstveni Bezalternativni Lider Opozicije, koji je 8. septembra, na jedinstveni dan glasanja, potvrdio tu svoju titulu pobedom nad Jedinom Rusijom (ne znam kako je kod vas, ali mene boli pogled od reči „jedinstveni“).

Zdolnikov je bivši IT konsultant FBK-a, koji je upravo podneo ostavku na toj važnoj funkciji zbog etičkih neslaganja sa Navaljnim.

Požarski je klasični liberal, bivši nacdem, a u poslednje vreme videobloger i predavač.

Juneman je nezavisni kandidat na izborima za Moskovsku gradsku dumu, kojeg Navaljni nije preporučio u okviru „pametnog glasanja“, ali koji je ipak zauzeo prvo mesto u svom okrugu u oflajn glasanju. U njegovom štabu je radilo dosta libertarijanaca.

Žukovski je kandidat iz Junemanovog okruga od KPFS-a, preporučen od strane Navaljnog u okviru „pametnog glasanja“, i jedini je Navaljnikov kandidat koji je zauzeo sramotno treće mesto (ostali imaju prvo i drugo mesto).

Upravo sada Juneman, koji je pobedio, kao što sam već rekla, u oflajn glasanju, pokušava da poništi rezultate onlajn glasanja koji izgledaju očigledno lažirano. Takođe je poznato da je elektronsko glasanje imalo prekide tokom tri sata upravo na dan izbora, ne omogućava mogućnost praćenja verodostojnosti rezultata, a sama odluka o njegovoj uvođenju doneta je uz kršenje zakona o izborima. Uz to, elektronsko glasanje ima nepopravljivu manu: ili je javno, pa se otvara mogućnost administrativnog pritiska na birače, ili je tajno, pa je tada nemoguće sprečiti i dokazati falsifikovanje glasova.

Dakle, Juneman je pobedio Navaljnog, a sada namerava da pobedi i tako izuzetno štetnu novost kao što je elektronsko glasanje. Zar nije odličan? Navaljni sada mora bukvalno da se žrtvuje branimći Junemanovu pobedu, kako bi oprao krivicu pred njim i vratio poverenje mnoštva poštovanih ljudi. Naša задача je da ne zaboravimo da to podsećamo samom Navaljnom, zbog čega ova priča mora ostati u vrhu teme dovoljno dugo.

Malo je repostovati upravo sada celu ovu priču. Trebaće nastaviti da se interesujemo za nju i širimo vesti o njoj, a ako bude potrebno, i učestvovati u protestnim akcijama. To je tema koja dugo traje, baš kao i uzbudljivo putovanje jakutskog šamana, koji za sobom ostavlja mitinge, i seje paniku među visokim zvaničnicima.

Navaljnom su 43 godine, počinje da gubi stisak i da se ovakvim mladima