Leonid Volkov, zamenik šefa za političke tehnologije, više puta je najavljivao nešto neviđeno što priprema za spasavanje šefa, i evo, objavio je. Zapravo, izmislio je Free State Project. Tamo se prvo vodila provera onih koji žele da se pridruže projektu, i tek nakon što se skupi dvadeset hiljada voljnih da se preselimo u obećanu zemlju, počinje preseljenje. Tako je i u našem slučaju. Svima koji nameravaju da se pridruže obredu molitve za oslobađanje Navaljnog iz tamnice, predlaže se da se prvo prijave na sajtu, i tek kada ih bude pola miliona, biće određen datum obreda i ostali detalji.

Kažu da je sajt skoro odmah pao zbog naleta zainteresovanih, ali u trenutku kada sam stigla do njega, jedino što je odavalo veliko opterećenje bio je neispravan brojač. Tako da se red veličine mogao proceniti samo prema krugovima na mapi (mada je stigao izveštaj – pređena je granica od 200 hiljada prijava). Da biste se registrovali, potrebno je navesti svoju adresu (možete samo kliknuti na tačku na mapi) i važeću e-mail adresu. Nakon provere e-maila, glas onoga ko se prijavio se računa – barem se broj pored moje kuće na mapi povećao za jedan.

Mogućnost povlačenja glasa nije predviđena, tako da ako se datum izlaska na ulicu pokaže kasnijim od datuma mog odlaska u Crnu Goru, neću moći da obavestim organizatore da neću moći da dođem.

Šta mogu reći o perspektivama akcije? Da je zadatak bio baš oslobađanje Navaljnog, onda bi trebalo uzeti nekog talanca, recimo Katerinu Tihonovu, i zahtevati momentalno oslobađanje Alekseja, preteći smrću ove žene. A izabrani instrumentarij je pogodniji pre svega za okretanje čamca. Pa, u redu, okrenućemo ga, iako mi je već dosta toga. Navaljnom to nikako neće pomoći, ali on je odrastao dečak i znao je šta radi.