Mnogi ljudi ne vide ništa loše u tome da na razne načine sarađuju sa državom, uzimaju njene grantove, rade kao državni službenici, ili čak izgrade čitavu svoju karijeru u državnom sektoru. Neki mogu smatrati da u ovoj oblasti postoje određene perspektive, drugi misle da će im država pomoći, a treći smatraju da na taj način rade za dobrobit društva. Ali hajde da vidimo šta zapravo znači povezati se sa državom.
1) Lako vas je uplovit u zamku
Radeći u državnom sektoru ili se čak samo na bilo koji način povezujući sa državom, automatski prihvatate rizik da vam budu pripisani zločini drugih, uticajnijih državnih službenika, ili da ćete čak završiti iza rešetaka samo zato što im se niste svideli. Politici su karakteristični slučajevi u kojima jedni birokrate prebacuju svoje greške na druge birokrate, podređene ili druge agente koji su sa njima povezani, i šalju ih u zatvor. U privatnom sektoru pokušaj namestanja može koštati značajnih reputacionih i pravnih troškova. U slučaju državnog aparata, namestanje ne košta ništa, naročito imajući u vidu to da je pravni sistem pod zaštitom same države.
Nepravilan primer ovakvog fenomena pokazuje nam slučaj „Sedme studije“. Osnivaču ove pozorišne trupe i nekim njegovim kolegama, državni grantovi su na kraju skočili preko glave. Dobar primer zašto ne treba povezivati sa državom, čak i ako ona obećava pomoć.
2) Nećete postići ništa
Ako ste odlučili da učite zanat u oblasti koja je ili strogo regulisana i potčinjena, ili je u potpunosti monopolizovana od strane države, teško je da će iz toga ispasti nešto dobro. U privatnom okruženju različite organizacije konkurišu jedna protiv druge za radnike. One imaju stimulans da povećavaju plate i poboljšavaju uslove rada. Ali u slučaju državnog sektora nema nekih alternativnih konkurentskih agenata. Upravo zbog toga nema ni ekonomskih stimulansa za povećanje plata i poboljšanje uslova rada. Običnim radnicima u državnom sektoru nema šta da uhvate!
Iako, naravno, određena grupa radnika može lobirati za svoje interese i dobiti željeno, u ovoj situaciji preći ćemo na tačku broj 3.
3) A ako i postignete – koliko će vas to koštati i šta ćete postati?
Pretpostavimo da ste uspeli da postignete nešto u državnoj sferi. Koristeći svoje socijalne veštine, veze, podmićivanje i druge korupcijske metode, ili ste stekli određene privilegije za sebe, ili ste uopšte zauzeli važnu funkciju u državnom aparatu. U tom slučaju vam je, izgleda, dobro. Ali to „dobro“ je isto kao „dobro“ kod lopova koji je opljačkao druge ljude, ili silovatelja koji maltretira svoje žrtve.
Za razliku od tržišnog okruženja, gde svako u svojim privatnim okvirima može promovisati svoje ideje bez sukoba sa drugim subjektima, politika je uvek konflikt. I pobedom u tom konfliktu vi samo stičete koristi na račun nasilnog potčinjavanja drugih subjekata. Ovde su vaši interesi važni, dok se interesima drugih može okrutno zanemariti.
Ako vam se takvo stanje stvari dopada – očigledno je kakve zaključke se može izvući o vama. Vi ste pljačkaš, silovatelj i manijak! I ne pokušavajte da se opravdate time da radite za dobro celog društva. Imate određene postavke i programe koji zahtevaju realizaciju konkretnih ideja u odnosu na celo društvo odjednom, zanemarujući želje onih koji se ne slažu i koji bi želeli nešto drugo. Ponovo, u tržišnom okruženju svako može pokušati da realizuje svoje ideje i bez nasilne borbe sa onima čije su ideje potpuno suprotne; nikome uopšte nije potrebno da potčinjava druge ljude svojim idejama da bi one funkcionisale (političke ideje, pak, bez toga ne mogu funkcionisati).
Osim toga, ne zaboravimo na tačku broj 1. Kakve god privilegije imali sada, ne zna se čemu će one dovesti u budućnosti. Možda se nećete svideti nekim najvišim državnim zvaničnicima, zbog čega ćete morati da „sušite krekere“ (doživite težak period). Ili možda vlast promeni, pa ćete i vi otići daleko kao pristalica pogrešnih ideja.
Mešati se sa državom je na sopstvenu štetu. Možete postati žrtva namere, teško da vas čeka nešto dobro u državnoj sferi ako ste običan radnik, a ako i postignete nešto, to će biti samo na račun pljačke i nasilja nad drugim ljudima. Očigledno, to se ne isplati!
Vitalij Tizun
