Prema istraživanjima, u Koloradu je nakon legalizacije marihuane „…crno tržište je, suprotno očekivanjima, nakon legalizacije samo nastavilo da raste; država je nakon legalizacije izbila na prvo mesto po konzumaciji marihuane među tinejdžerima, a školski sistem nije dobio nikakve pozitivne promene.
Došlo je do porasta kriminala, kao što su pljačke i krađe automobila. Rast nivoa kriminala u 2016. godini premašio je 11 puta prosečnu vrednost među 30 najvećih gradova SAD. Broj ubistava je porastao za 10%“.
Preuzeto odavde. Molim te, prokomentariši.
Da bi se odgovorilo na pitanje, bilo je potrebno upoznati se sa izveštajem na engleskom jeziku o posledicama legalizacije, navedenim u literaturi na kraju članka.
Najzabavnije je ispalo sa crnim tržištem. Zašto je ono poraslo? Zato što su preduzetnici iz drugih država dolazili u Kolorado da se legalno zalihe, a zatim su pokušavali da iznesu proizvod u svoje države, gde je on ostao ilegalan. To je i razumljivo, jer je tamo zbog ilegalnosti trava ostala znatno skuplja. Naravno, deo saobraćaja je presretan, na to su trošeni novac, sve je to upisivalo u izveštaje, što rezultira paradoksalnom situacijom: izgleda kao legalizacija, ali obim ilegalnih operacija raste, a na njihovo suzbijanje troši se više sredstava. Drugim rečima, troškovi federalnih službi za borbu protiv legalizovanog posla u državi su se povećali, i govori nam se o povećanju troškova borbe protiv crnog tržišta u državi. Pa legalizujte travu u ostalim državama, i ti troškovi će nestati, a za sada patite u tišini.
Prilikom analize smrtnosti, izveštaj se koncentriše na smrtnost na putevima. Prilikom donošenja zakona o legalizaciji marihuane, pretpostavljalo se da će se povećanjem broja ljudi pod dejstvom supstanci za volanom smanjiti broj pijanih vozača, jer je vožnja pod dejstvom supstanci sigurnija. Šta je od toga ispalo? Citiram: „But while traffic deaths in general have declined in Colorado, the percentage of marijuana-related fatalities increased, the report said.“ Drugim rečima, ispalo je upravo ono što su i želeli, ali pošto je izveštaj napisala komisija za borbu protiv supstanci, oni stavljaju akcenat na to da je baš u njihovoj nadležnosti došlo do većeg broja smrtnih slučajeva, i da je to, navodno, loše. Pa, to što država nije monolitna i da tamo postoje različite grupe interesa je davno poznata činjenica, međutim, građanima je važno samo to što se ukupna smrtnost na putevima u državi smanjila.
Ekonomski efekat legalizacije je takav da je samo u 2017. godini obim prodaje marihuane iznosio petnaest stotina miliona dolara. Pored običnih poreza, marihuana je oporezovana posebnim porezima, i samo putem njih je u 2017. godini od građana u opštinama i državi oduzeto 247 miliona dolara, ili 2,3% celokupnog prihoda budžeta države.
Kako je država raspodelila taj novac? Delimično je novac potrošen na pružanje medicinske pomoći korisnicima marihuane, što se može smatrati barem malo legitimnom potrošnjom, iako je taj novac mogao jednostavno i biti neuzet, pa bi ga ljudi sami odneli lekarima, bez posredovanja zvaničnika. Ali veći deo je otišao na razne gluposti poput finansiranja škola ili policije, odnosno na protekcionističke mere za razvoj jednih grana privrede na račun drugih i na direktno razbacivanje novca. Pa, efikasnost države u ovakvim pitanjima je odavno poznata i ne izaziva iznenađenje.
Na kraju, pogledala sam šta se dešava sa kriminalom. U izvoru koji se koristi u članku navodi se priča policijskog narednika o tome da je u državi „zelena groznica“, te da avanturisti iz cele zemlje dolaze da uzgajaju marihuanu i zarađuju na tome. A pošto je država ovaj posao opremenila regulatornim preprekama, kako to voli, ljudi uzgajaju travu ilegalno, na primer, iznajme kuću, izvuku podove i naprave farmu ispod krova. Naravno, uz potpunu legalnost posla, nikome ne bi palo na pamet da se bavi takvim glupostima kada je jeftinije iznajmiti komad zemlje nego praviti ilegalne farme u kućama, pritom kršeći imovinska prava vlasnika tih istih kuća.
Što se tiče porasta ukupnog nivoa kriminala od 10%, želim da napomenem da priliv turista i preduzetnika verovatno nije precizno uzet u obzir od strane vlasti države, za razliku od nivoa kriminala, tako da se ne bih čudila ako je nivo po 100.000 stanovnika ostao otprilike isti kao što je bio.
Rezime. Veći deo problema navedenih u članku je ili izmišljen, ili je povezan sa preostalim zakonskim ograničenjima u ovoj industriji, ili sa specifičnostima statističkog vođenja evidencije (nešto je postalo vidljivije, na primer, odlasci lekarima, a nešto manje, na primer, broj stanovnika države). Kako se legalizacija marihuane bude širila u svim državama, sve će se prilično brzo stabilizovati, ljudi će postati bogatiji i srećniji.
