Smatrate li da su ljudi počeli da se menjaju na bolje? Takođe, šta mislite o taktici protesta?
Na internetu sam pronašao jednu od takvih taktika, inspirisanu, po svemu sudeći, nedavnim događajima, biće zanimljivo čuti vaše mišljenje povodom toga:
Plan akcije
Pre početka povorke – početna tačka okupljanja demonstranata:
1. Protestanti se dele na grupe od 5-10 osoba. Ljudi se organizuju u grupe pomoću:
1.1. Komandira
1.1.1. Komandir rukama označava status grupe – pesnica – grupa je prikupljena i čeka uputstva. Broj savijenih prstiju odgovara broju slobodnih mesta.
1.2. Pomoću društvenih mreža, aplikacije Briar.
1.3. Sopstvenim snagama (zajedno sa prijateljima na mitingu)
1.4. Poželjno je da grupe budu homogeno – grupe žena, grupe visokih ljudi, grupe biciklista itd.
2. U grupama se biraju komandiri:
2.1. komandir mora koristiti gestove rukama (opisane u tački 1.1.1) čime se omogućava da se prepozna drugim komandirima.
2.2. komandiri obavezno moraju imati kod sebe telefon sa aplikacijom Briar.
3. Komandiri sa „pesnicama“ se okupljaju na jednom mestu. Same grupe mogu ili ostati ili krenuti za komandirom.
4. Komandiri se dodaju u privatnu grupu u briaru.
5. Komandiri raspravljaju o toku mitinga. Konkretno se utvrđuje:
5.1. Biranje „glavnokomandanta“ (ako bude potrebno)
5.2. Ciljno mesto
5.3. Uloge grupa:
5.3.1. Avangarda/Tenk-grupa/Glavna-grupa – nalazi se na prvoj liniji. Njihovi zadaci uključuju:
5.3.1.1. Osiguravanje neprobojnosti formacije od strane policije
5.3.1.2. Probijanje blokade (ako postoji)
5.3.1.3. Ostali zadaci (potrebno dopuniti)
5.3.2. Izviđačka grupa. Njeni zadaci uključuju:
5.3.3.1. Otkrivanje kordona, barijera, policijskih kombija, patrolnih grupa, grupa za brzo reagovanje, policijskih službenika i drugih službi
5.3.3.2. Pronalaženje obilaznih puteva, kao i načina koji će olakšati prolazak mase kroz kordone i barijere
5.3.3.3. Nalazi se u direktnom kontaktu sa „glavnokomandantom“ (ako postoji), u suprotnom se sve rešava putem ćaskanja
5.3.3. Midgard-grupa. Njeni zadaci uključuju:
5.3.3.1. Istiskivanje pripadnika policije unutar mase
5.3.3.2. Potiskivanje grupa policajaca koji su prodrli u masu
5.3.3.3. Medicinska pomoć glavnoj grupi
5.3.3.4. Dovozanje opreme od strane policijskih snaga
5.3.4. Grupa pomoći/Duhova/Pasivnih. Njeni zadaci uključuju:
5.3.4.1. Prenos opreme
5.3.4.2. Prenos poruka
5.3.4.3. Skandiranje/podrška/inicijativa
5.3.5. Komunikaciona grupa (možda nije potrebna). Njeni zadaci uključuju:
5.3.5.1. Prenosi poruke u odsustvu Briara
5.3.5.2. Koordinira grupe
6. Počinje povorka
Na mestu sastanka vrši se izbor novog cilja i puteva do njega.
Odgovor Ankap-tjan
Sama akcija 27. jula je, naravno, izgledala prilično inspirativno. Čak i ako se do samih izbora ne desi ništa drugo značajno, i ako opozicioni kandidati ipak ne budu pušteni do izbora, ipak se kandidatima vlasti na ovim izborima malo šta srećuje. Štaviše, vrlo je verovatno da će to dovesti do usvajanja izmena u zakon o izborima: dozvoliće prikupljanje potpisa preko državnih usluga, ili će vratiti izborne depozite, ili će drastično smanjiti prag prikupljanja, ili će ukinuti grafološku ekspertizu – kraće rečeno, vlast će morati da preduzme mere za suzbijanje ovakvih skandala u budućnosti, jer im je to u sopstvenom interesu.
Dakle, Moskovci su odlični, njima i priliči, kao stanovnicima prestonice snažno centralizovane države, da pokazuju povećanu opozicionost – pa su je i pokazali, istovremeno sa demonstrativnom civilizovanošću ponašanja.
Sada hajde da malo razgovaramo o taktici. Iskreno govoreći, navedeni isečak iz priručnika me je podsetio na: Die erste Kolonne marschiert… die zweite Kolonne marschiert – plan bitke kod Austerlica. Bez pune borbene usklađenosti nemoguće je obezbediti jasno disciplinovano ponašanje velikih masa ljudi. Ova uslovna Rosgvardija može dugo vežbati formiranje u kolone, trčanje u vozovima i tako dalje. Za ljude koji se nisu unapred obučavali, odgovaraju samo najjednostavnije taktike, poput „hajdemo tamo da blokiramo put“, „držimo se zajedno“, „krećemo kroz uličice na onaj trg“ i slično.
Čovek koji dođe na nesankcionisanu akciju može biti prilično izinventivan u smislu spoljašnje reprezentacije, došao je da napravi sliku i stekne utiske, čime se i bavi. On prilično dobro razume zadatak akcije u celini, sposoban je da izdvoji provokatore i generalno je veoma motivisan – važno je ne protraćiti njegov entuzijazam na razne besmislenice. Na primeru 27. jula vidi se da bez lidera ljudi su nekoliko sati uzburkavali čitav centar grada, a čim je policija oslobodila krivce proslave i počela da njima upravlja, svi su se našli lokalizovani na jednom trgu, okruženi i vezani.
Naravno, ako protest postane višednevni, ljudi će sebi dozvoliti sve složeniju koordinaciju i podelu rada. Pojaviće se relativno disciplinovane grupe manje ili više stalnog sastava i slično.
Ako pogledate proteste u Jerevanu, tamo je postojao štab, ali ne čini se da se on intenzivno bavio taktičkim pitanjima poput „ko koga vodi na koju ulicu da blokira saobraćaj“, već su se više pojavljivali sa opštim pozivima u okviru nekakvog plana kampanje. U Rusiji se ne može računati na postojanje štaba, jer će bilo ko ko se istakne biti odmah uhapšen. Tako da je ovde prisilno potrebna mnogo decentralizovanija taktika bez oštrih sukoba, sve dok silovci ne budu iscrpljeni. Tek tada bi uslovni lideri protesta mogli biti iskorišćeni u toj ulozi kako bi vodili pregovore.
I, naravno, protestantima je važno da zadrže lojalnost pasivnog dela Moskvića, jer stalni ulični protesti u velikom gradu neizbežno stvaraju neprijatnosti. Rat vlasti i društva je jedno, a građanski sukob unutar društva je nešto sasvim drugo, to ne bi trebalo dovesti do toga.
