Kolumna Bitarkha

Čitajući mišljenja ljudi o idejama anarho-kapitalizma (ankap), često se može čuti da je to „utopija“, „eskapizam“, „svet mašte“, „fandom“, a da je samo libertarijanstvo „sekta“, „kult“, „ideologija za bogate hipstere“. Očigledno je da, iako je sama ideologija ankap-a dosledna i teorijski ostvariva, uveriti u to glavnu masu ljudi prilično teško, ako je uopšte moguće. Pokušaj prelaska na ankap preko minarhizma, kao što to predlaže jedan od lidera LPR Mihail Svetov, takođe je slep put — nestabilnost minarhizma je dokazana kako teorijski, tako i empirijski na mnoštvu istorijskih primera.

Pored poznate podele libertarijanizma na ankap i minarhizam, postoji još jedna ideologija koja se takođe može nazvati kvazi-libertarijanskom: panarhija. Ona se pojavila više od veka pre Rotbardovih ideja, kada je 1860. godine belgijski naučnik Pol Emil de Pujd (Paul Émile de Puydt) napisao pamflet „Panarhija“ („pan“ i „arhija“ – „vlast svih“, „sveobuhvatna vlast“) [1]. Tokom svog života nije pokušavao da promoviše ovu ideju, a setili su se nje tek u 21. veku sa porastom popularnosti libertarijanizma i blockchain tehnologija.

Panarhija ne postavlja kao cilj potpuno uništenje države, već se zalaže za ukidanje njenog teritorijalnog monopola i za dobrovoljno učešće u njemu. Ukratko — zakoni treba da se odnose na ljude, a ne na teritoriju. Ako vam se nešto ne dopada, moći ćete da izaberete drugu EKJU, ne napuštajući zemlju. Takođe možete pronaći srodnike po mišljenju i stvoriti sopstvenu EKJU sa željenim zakonima.

Drugi nazivi ove ideologije su – eksteritorijalne ugovorne jurisdikcije (EKJU, ponekad samo JU), eksteritorijalna država, osiguravajuća država, države-krovovi, polidržava, multivladavina, FOCJ, celularna državnost, virtuelni kantoni, modularna država.

U ovom članku ću pokušati da navedem argumente u korist panarhije nasuprot ankap-u i minarhizmu, prema kriterijumu realističnosti implementacije teorije u stvarnom svetu. Čist Rotbardov ankap sa apsolutnim principom neagresije, naravno, deluje privlačnije za libertarijance, ali treba razumeti da njegova realizacija može potrajati dugo i premašiti horizont planiranja svakoga od nas.

Panarhija rešava većinu problema svojstvenih ankapu i minarhizmu, koji su se često koristili protiv libertarijanaca i otežavali širenje libertarijanizma masovnim slojevima stanovništva.

1. Socijalna zaštita

Iako libertarijanci kao rešenje nude privatno osiguranje i dobrotvorstvo, etatisti iznose prilično jak kontrarargument, čim ga čuju, mnogi ljudi se okreću od ideja libertarijanizma: „Šta ako je čovek siromašan, ne može da kupi osiguranje, nema prijatelje i niko ne želi da mu pomogne? Da li mu preostaje samo da umre od gladi?“. Prema mojim zapažanjima, to je najčešći prigovor protiv libertarijanizma, koji se odnosi i na ankap i na minarhizam.

U panarhiji takvi ljudi mogu izabrati socijalističku EKJU i dobijati socijalnu zaštitu na potpuno isti način kao što to sada radi država, plaćajući svojoj EKJU dobrovoljne doprinose („poreze“). Ovo se odnosi na sve usluge modernih država — obrazovanje, zdravstvo, penzioni sistem, socijalno osiguranje, bezbednost, vatrogasnu zaštitu.

2. Javni prostori

Navikli smo da iz svog stana izlazimo u „javni prostor“ koji nikome ne pripada i zato ne može biti „zaključan“ za nas. Ankapisti pak govore da sve treba da bude privatno, odnosno da ćete sa svoje teritorije izlaziti na tuđu. A vlasnik je u suštini svemoguć, što znači da će vam jednostavno zabraniti ulaz na svoje vlasništvo, odnosno zaključati vaše. Ovo je malo izmišljen primer, ali je pomalo zastrašujuće: privatni putevi, šume, polja, mora — i vlasnik je apsolutni vladar. To me plaši. Osim toga, nejasno je kako privatizovati ono što je sada zajedničko, to je previše konfliktno proces. Kako privatizovati ulicu u Moskvi, a da se uzmu u obzir svi interesi i da se nikoga ne uvredi, ne narušičije „obične prava“? Smatram da je privatizacija nemoguća zbog konfliktne prirode procesa i strahova koji su s njom povezani. Bliskije su mi fleksibilnije forme gde ima mesta servitutima i običnom pravu, gde sve ne postaje privatno, ostajući zajedničko/ničije. [2]

3. Odbrana

Protiv ankapa se često iznosi argument da će državu bez države brzo zauzeti visoko organizovane države sa moćnim vojno-industrijskim kompleksom. Zapravo nije tako, i dobro organizovana decentralizovana odbrana sposobna je da se suprotstavi čak i jakim protivnicima [3], čineći stanovnike te teritorije „nepovoljnom žrtvom“ za agresora.

Panarhija kombinuje kako prednosti decentralizovane odbrane kod ankapa, tako i resursno-tehnološke mogućnosti države [4], uključujući i kreiranje oružja koje održava mir kroz doktrinu odvraćanja (na primer, balističkih raketa i neprimetnih dronova-kamikaza, koji garantuju visoku verovatnoću uništenja lica protivnika koja donose odluku o početku agresije).

4. Popularnost ideje slobode

Ako se grupi običnih ljudi postavi pitanje „Koje su vrednosti za vas najvažnije?”, ideali slobode neće biti daleko od prvog mesta. Klasično-liberalne (minarhističke) partije postoje u Evropi već dugo vremena, međutim, nikada nisu postigle velike uspehe na izborima. Čak i najmoćnija klaslib partija u Evropi — švajcarska FDP.Die Liberalen — prikuplja svega 15-20% glasova tokom mnogo decenija. [5]

Panarhija, pak, umesto većini nejasnih apstraktnih ideja slobode, promoviše mogućnost življenja po pravilima i saradnje sa ljudima koje ste sami izabrali bez prisile (za razliku od modernih država, gde ste obavezni da se pokoravate volji većine, čak i ako se sa njom ne slažete). Drugi argument je povećanje efikasnosti državnih usluga putem konkurencije (u modernim monopolskim državama ljudi jasno vide kako se njihovi porezi uzalud troše).

5. Izbor po podrazumevanom stanju

Države obično obezbeđuju standardizaciju kvaliteta robe, proveru efikasnosti lekova, neki vid standarda opšteg školskog obrazovanja, osnovnu hitnu medicinsku pomoć i protivpožarnu zaštitu (dostupnu svima, bez obzira na kupovinu osiguranja), zaštitu radnih prava i različite usluge „jednog prozora“. Mnogi ljudi ne žele (ili nemaju takvu mogućnost iz objektivnih razloga) da troše svoje vreme na proučavanje miliona različitih ponuda na tržištu, i radije biraju neku opciju koja je automatski ponuđena.

6. Jedinstveno razumevanje NAP

Među libertariancima stalno postoje rasprave o dopuštenosti abortusa, starosti seksualnog pristanka, prodaji droge, ugovornom ropstvu i nekim drugim pitanjima koja proizlaze iz različitog razumevanja principa neagresije (NAP) među različitim ljudima. Pokušaj nametanja nekog jedinstvenog standarda za sve vodi samo do odbacivanja ideja libertarijanizma. U panarhiji, u svakoj EKÜ može postojati svoje razumevanje dopuštenih normi. Ljudi i biznisi mogu ne sarađivati sa građanima drugih EKÜ u nekim sferama života, ako se oni značajno razlikuju od normi sopstvene EKÜ. Takođe, pri velikom neslaganju sa vrednostima svoje EKÜ, osoba može tražiti zaštitu od druge EKÜ i preći u nju ako je prime, (analogija statusu izbeglice u modernoj državi, koji je nejasno kako će funkcionisati u ankapu).

7. Bezboljan odlazak sa vlasti za članove vlade

Prelazak na panarhiju može se odvijati apsolutno bezbolno za trenutnu vlast — kreira se „fork“ (paralelna vlada) i subjekti ekonomije (škole, bolnice, državna preduzeća, službe za puteve, univerziteti itd.) moći će da biraju kojoj će se od njih pridružiti (u bilo kom trenutku mogu preći u drugu EKÜ, ako žele) [6]. U tom slučaju, članovi vlade koja je trenutno na vlasti u centralizovanoj državi, ostaće na vlasti i u prvoj formiranoj EKÜ i ne moraju se bojati za svoju ličnu bezbednost. U suprotnom, nedostatak garancija nepovredivosti značajno otežava smenu vlasti, jer će trenutna vlast boriti do poslednjeg, shvatajući kakva je sudbina čeka u slučaju nasilnog svrgavanja.

8. Razumljiv scenario prelaska

U mnogim zemljama trenutno postoji jaka polarizacija društva, kao što je primer SAD, gde je podela po vrednostima između pristalica demokrata i republikanaca dostigla istorijski maksimum [7]. To ima snažno destabilizujuće dejstvo na vladu (njeni članovi su stalno nesposobni da se dogovore oko većine pitanja među sobom) i stvara plodno tlo za formiranje EKÜ „odozdo“. Za vlast „odozgo“ to je takođe isplativo, jer minimizira verovatnoću krvave revolucije i obračuna sa njenim članovima, kao što je opisano u prethodnoj tački. Drugi scenariji su razmatrani u blogu poznatog „evangeliste“ ideje panarhije Olega
„Laxy Catal“ Tarakanova [8].

9. Postojanje velikog broja primera panarhije

Ankapove često traže: navedite države u kojima je postojao/postoji anarho-kapitalizam? Pored poznatih primera srednjovekovne Islandije i Irske, obično nema šta reći. Eksteritorijalne jurisdikcije su pak postojale skoro čitavu poznatu istoriju — to su rani (pre reformi Klishena u Atici) grčki polisi, srednjovekovni univerziteti, religiozni redovi, gildije i esnafi, milleti u Osmanskom carstvu, delom — pilariacija u Holandiji do sredine 20. veka. Moderni Malteški red, ne posedujući sopstvenu teritoriju, je u suštini eksteritorijalna država [9]. Pa čak i sada, diplomate svih zemalja sveta, prema međunarodnim sporazumima, žive u uslovima panarhije! [10]. A pošto je model već dobro isprobano, ništa ne sprečava njegovo širokoselno uvođenje. Princip „svi su jednaki pred zakonom“ može zaista početi da funkcioniše, dok on sada ostaje samo u zvaničnim deklaracijama.

10. Kompatibilnost sa ankapom

Iako panarhija deluje kao odstupanje od principa ankap-a, ona se, ipak, može pokazati kao njegova sasvim stvarna preteča. Učešće u EKJ je dobrovoljno, shodno tome, evolucioni proces će postepeno izdvojiti one koji su nezgodni za klijente, i ostaviti one koji na najbolji način zadovoljavaju ideale slobode.

Izvori

1. Pol Emil de Puid „Panarhija“, prev. Jegora Liskina
2. Oleg Tarakanov „Fundamentalni problemi anarho-kapitalizma”
3. Vladimir Zolotarev „Osiguravajuća kompanija Sonečko protiv Moskovskog carstva”
4. Oleg Tarakanov „Nije ankap: razlika između eksteritorijalnih država i chop-ova”
5. Wikipedia „FDP.The Liberals”
6. Anatolij Levenčuk „Pružaoci mobilne državnosti”
7. Pew Research Center „Political Polarization in the American Public”
8. Oleg Tarakanov „Osiguravajuće države (deo 2)”
9. Wikipedia „Malteški red”
10. Wikipedia „Diplomatski imunitet”