Ovo je verovatno bio najiščekivaniji video godine: Ekaterina Šulman je obećala da će dati intervju Mihailu Svetovu još kada sam tek počela sa svojim kanalom, prošlo je pola godine i snimak je konačno izašao.

Figure učesnika razgovora su zapravo podjednako značajne. Oba su popularni videoblogeri (Mihail ima par desetina hiljada više pretplatnika na Jutjubu, dok je Ekaterinin Fejsbuk više razvijen). Oba su popularni javni predavači (Mihail je obišao više provincijskih gradova, dok Ekaterina nastupa češće i više je u fokusu medija). Ekaterina iza sebe ima naučne radove, koautorstvo u udžbeniku i brojne objave u presi. Mihail iza sebe ima dva velika mitinga. Ekaterina ima profesorsku poziciju i članstvo u Savetu za ljudska prava. Mihail ima rukovodeću poziciju u političkoj partiji koja brzo dobija na popularnosti i desetodnevni zatvorski staž. Oba su političari po obrazovanju, što znači da bi, teoretski, trebalo da se razumeju bar dobro, ako već ne govore istim jezikom. Konačno, oboje imaju odanu armiju pristalica.

Jasno je da razgovor nije bio direktan sukob, inače ne bih znala šta da radim sa sobom i za koga da navijam. S jedne strane, Mihail mi je ideološki bliži, iako imamo mnoštvo nesuglasica. S druge strane, Ekaterina je moj model za oponašanje i strašno mi je teško da njene reči analiziram nepristrasno. Ali ovo ipak nisu bile debate, već poštovan razgovor političkih saveznika o različitim detaljima i nijansama, tako da sam mogla bez griže savesti da navijam za Ekaterinu.

Mihail se je sjajno pripremio za razgovor, a takođe je pokazao sposobnost razmišljanja bar istom brzinom kojom Ekaterina govori, tako da je uspevao da se ubacuje sa trenutnim opaskama u pauze njenog govora (svi koji su slušali Šulman mogu da zamisle koliko su reči u njenim frazama zbijene).

Najzanimljivije je počelo u poslednjih petnaest minuta razgovora, kada su prešli sa dijaloga o zanimljivim temama na ciljano diskutovanje o neslaganjima. Ovde me je Mihail ponovo iznenadio. Uspeo je da probije oklop nepokolebljivog optimizma sagovornice, nacrtavši joj ne baš fantastičan scenario sukoba između kavkaskih etničkih grupa usred prestonice Ruske Federacije. Zatim se Ekaterina prilično vešto vratila svom izgubljenom prednostu prilikom diskusije o Svetovoj omiljenoj temi – lustracijama, koje smatra podjednako malo verovatnim i malo korisnim, ali vidi realnije alternative njima.

Ve odmah nakon razgovora, Mihail je na svom tviteru sumirao komunikaciju otprilike ovako: Ekaterina je veoma korisna na svom mestu, i to upravo zato što je sluša krug ljudi oko Kremlja. Pritom nije stvar u tome što ona može doprineti blagoj liberalizaciji odozgo, već u tome što ona uspavljuje vlast svojim slatkim rečima, i kada grmi revolucija, to će za režim biti potpuni iznenađenje. I ovaj trenutak je i za mene bio prilično neočekivan – u kom tačno trenutku se Mihail pretvorio iz pevača libertarijanstva u vatrenog revolucionara. On je, zaista, tokom celog razgovora uzalud pokušavao da izvuče od Ekaterine saglasnost sa tezom da će Rusija uskoro eksplodirati i da će biti krvavog pokolja, nije uspeo (uz čečensku napomenu), i na kraju je zaključio da u redu, neka vlast sluša Šulman, ali vi, moji mali prijatelji, slušajte Svetova, on zna kako treba.