Pitanje za pojašnjenje posta o samozakonitosti u ankapu

Navela sam primer kada osoba sprovodi samozakonitost: naneta joj je relativno mala šteta, odbijaju da je odmah nadoknade, i ona, umesto da traži kompenzaciju, jednostavno nanosi srazmernu štetu, a druga strana to prihvata, smatrajući da će to biti jeftinije nego sudski proces. Vi prigovarate: rekli ste da će se na slobodnom tržištu konkurencije uvek moći naći dovoljno jeftin sud, što znači da će argument da je lakše progutati uvredu nego se suditi ispasti nevažeći.

U slučaju sa izlogom koji sam razbila u restoranu, zaista se od menadžera restorana zahteva minimum truda: jedan poziv osiguranju. Zatim dolazi osiguravajući agent, utvrđuje štetu, upoznaje se sa snimcima kamera, obrađuje osiguravajuću isplatu, a nakon toga me traži preko video snimka i podnosi tužbu, dok restoran navodno ostaje neumešan.

Problem je u tome što ću, naravno, bez pogovora platiti po tužbi osiguranja, ali ću nakon toga podići takvu buku protiv restorana da će im to biti tesno. Ti ljudi su se usudili da ne prihvate presudu mog suda, što znači da i dalje smatraju da su u pravu što su me prevarili u računu i upotrebili nepristojan ton prema meni, a to je veoma težak razlog da im iscrtate reputaciju. Nemaju gde da pobegnu – to je stacionarni objekat u koji posetioci dolaze da bi komforno provedli vreme, a načina da se klijentima restorana obezbedi nelagoda ima bezbroj. Menadžment restorana ne želi takve probleme za sebe, pa će, ako ume da predvidi takve situacije makar korak unapred, radije zameniti staklo o svom trošku, bez obraćanja osiguranju, i primeniti sankcije konobaru koji je bio nepristojan prema meni.

Tako je ispala moja teorija polomljenih prozora.