Da li je moguće stabilno suzdržavanje različitih političko-ekonomskih sistema na različitim (ili čak istim) teritorijama na duge staze, pod uslovom da državni monopol prestane da postoji?
Na primer, veliki ankap grad u komšiluku sa mrežom anarho-eko-komuna, a pored njih starosedeloci tropske šume sa svojom varijacijom bezdržavnog uređenja. Koji su preduslovi, a koje prepreke za stabilnost u globalnom smislu?
meta-anarhistkinja
Otkako je progres (tumačen prvenstveno kao naučno-tehnički, ali neizbežno zahvatajući i društvene odnose) postao značajna vrednost za određenu kritičnu masu ljudi, stabilnost bilo kakvih političko-ekonomskih sistema je stalno pod pretnjom. Liberalni režimi sredine 19. i sredine 20. veka razlikuju se jedan od drugog toliko da ih ni sopstvena majka ne bi prepoznala.
Zato se na duge staze nijedna trenutna konfiguracija zajednica, naravno, neće zadržati. Stabilnija društva (poput pomenutih u vašem primeru starosedelaca selve) biće razvodnjena manje stabilnim. Manje stabilna će preuzimati određene prakse od stabilnijih. Različita društva će imati različitu dinamiku promene broja stanovništva – kako putem prirodnog priraštaja, tako i putem kooptacije u susedna društva.
Jedno se može reći prilično samouvereno: ako se predstave o vlasništvu u susednim zajednicama pokažu kompatibilnim, onda će, barem, konflikti između njih biti mali i epizodični, bez ikakvih ludosti poput ratova uništenja. Kako se definiše vlasništvo unutar zajednice nije toliko važno, glavno je da se prilikom interakcija sa komšijama uzmu u obzir specifičnosti njihovog pogled sveta.
Tako, ako će se iz šume organizovati upadi radi uzimanja žena, ako će se sa polja svraćati na podgrađske benzinske pumpe da se besplatno dođe do goriva, a građani će u poljima smestiti nove stambene četvrti i deo šume pretvoriti u park – onda su neizbežni iznervirani dijalzi sa zajedničkom porukom „šta ste time hteli da kažete“? Nakon nekog vremena neizbežno dolazi do prilagođavanja: upadi će se ritualizovati i za građane postati folkloristički festival; gorivo će se davati komunistima, dobijajući od njih zauzvrat njihovu eko-proizvodnju, gradski smeštaj u predgrađu će prihvatiti neke karakteristike komunalnog načina života; park na granici selve će se upravo jednom godišnje koristiti za upade, a ostatak vremena za mirne šetnje i piknike.
Kako se nauka razvija, čovek teži da smanji, a ne da poveća svoje uticaje na prirodu. Ako se hrana može uzgojiti u epruveti u ormaru, to je mnogo praktičnije nego uzgajati je na priremljenim poljima. Ako se metali dobijaju iz morske vode, to je mnogo prijatnije nego kopati po planinama u potrazi za rudom. Ako se dodatni prostor može smestiti u četvrtu dimenziju i ugurati u džep, onda će divlja i netaknuta selva početi odmah iza praga – neće biti potrebe da se ona seče.
Na taj način, postoje dugoročni faktori koji će podstaći ekspanziju grada ka spolja, i postoje faktori suprotnog smera. Postoje faktori koji podstiču ekspanziju ankapa kulture kao kulture bogatijeg društva, i postoje faktori ekspanzije komunističkih i primitivnih odnosa (obilje dobara čini takav „downshifting“ privlačnim za mnoge). Nećemo imati stabilnost. Plakaćemo!
