S jedne strane, on vraća opljačkano na tržište, oslabljujući agresora i provocirajući krizu/default socijalnih programa. S druge strane, zar to nije samo etičko, lepo opravdanje da se prilepi uz budžetsku dojku?
Zapravo, već ste u samom pitanju naveli glavne teze „za“ i „protiv“ 😉 Meni je preostalo samo da malo razradim razmišljanja.
Zadatak libertarijanaca u politici (u onoj meri u kojoj libertarijancima uopšte ima smisla postavljati političke zadatke) je da približe kolaps državnog sistema redistribucije, a korišćenje bilo kakvih državnih olakšica i davanja svakako doprinosi tom cilju.
U kojim slučajevima takvo ponašanje za libertarijanca nije opravdano? U onim kada dobijanje nekog dobra od države nanosi direktnu štetu konkretnim ljudima, i ta šteta ne bi bila nanesena da libertarijanac nije tražio to dobro. Na primer, libertarijanac se obraća odeljenju socijalne zaštite sa zahtevom da mu se dodeli stan umesto onog u katastrofalnom stanju; grad nema slobodnih stanova, ali gradonačelnik iz populističkih razloga pritiska investitora, i ovaj dodeljuje stan.
Dakle, opšti etički princip je ovakav: uzeti ono što je država već odlučila da da i za šta je već oduzela resurse od ljudi je halal; tražiti od države da oduzme od drugog privatnog lica i da dâ tebi je haram.
Može li libertarijanac, ne kršeći svoje principe, da se zalaže za povećanje socijalnih izdataka budžeta? Čini se čudno, ali može. Ako se u datom trenutku ne rešava pitanje ukupnog obima oduzimanja od ljudi, već pitanje raspodele oduzetog, onda je sasvim prikladno lobirati za povećanje socijalnih troškova po cenu smanjenja troškova za vojsku, policiju, službe bezbednosti, održavanje državne aparature i „nacionalnu ekonomiju“.
Ali, naravno, veoma je važno da je libertarijanac spreman da, već prilikom prve prilike, sa olakšanjem odgurne tu budžetsku dojku od sebe i ukinu je u potpunosti. Ako, kada trenutak dođe, on počne da se koleba i traži izgovore, to znači da zapravo nije bio libertarijanac sve to vreme. Na kraju krajeva, uverenja se ipak proveravaju delima, a ne retorikom.
