Jučerašnji spontani post o tome da je Ukrajina ipak dočekala libertarijanskog predsednika, izazvao je određeni broj komentara sa strane pravih ukrajinskih libertarijanaca, kao što je, na primer, Vladimir Zolotarev. Komentari se svode na to da nema razloga za radost, jer je Zelenjski libertarijanac onoliko koliko je sam Zolotarev komunist, tako da će on sve pokvariti ne manje od onog istog Balašova.
Zaista, Zelenjskije izjave su veoma protivrečne, on istovremeno citira Reagana sa njegovim „država nije rešenje problema, ona je sama problem“, odmah zatim nudi koncept države kao servisa, a potom odmah saopštava da bi bilo ne loše više ljudi zatvarati u zatvor zbog neplaćanja poreza i uvesti totalno deklarisanje prihoda. Dakle, Zelenjski nikako nije ubeđeni libertarijanac, on je očigledni populista koji pokušava da pogodi zahtev ciljne publike kako bi dobio maksimalnu podršku.
U čemu ja vidim zaslugu Zolotareva, Balašova, Jurovskog i čak i pomenutog Šeršnjova? U tome što su oni, i mnogi drugi Ukrajinci, toliko glasno i ubedljivo prenosili libertarijansku agendu, da je populista Zelenjski poverovao: ovo je narodni zahtev, za to ću se uhvatiti. Zelenjski, koji nema sopstveni izražen program, je pojačavač tuđe agende. Da, njegov mikrofon hvata šumove zajedno sa signalom, unosi sopstvene distorzije, a zatim javnosti izbacuje nešto što je blizu kakofoniji. Ali on skreće pažnju na samu libertarijansku doktrinu, a nakon toga zainteresovanim ljudima već može da se „šapuće na uvo“ i objašnjava da su porezi pljačka, da je država bandit, a da ankap funkcioniše ovako, uzmite i koristite.
U Rusiji, zanimljivo pitanje postavlja Vladimir Popov u svom kanalu. Uopšte, kanal je posvećen uglavnom oružju, i nežno ga volim, ali tamo se sreću mišljenja o najrazličitijim temama. Vladimir pita: kako to može biti, kada Enteo kaže da je libertarijanac, svi odmahuju rukom da se ne uzima od budale. A kada se za Zelenjskog kaže da je libertarijanac, svi burno se raduju što je Ukrajini uspelo. U čemu je onda libertarijanstvo Zelenjskog, po čemu se on razlikuje od Entea, i šta je to što je Ukrajini uspelo?
Zelenski, za razliku od Entea, ne praktikuje direktno agresivno nasilje, deklarisao je težnju ka prekidu rata, brani želju Ukrajinaca da žive svojim privatnim životom. I ako izjava „Enteo je libertarijanac“ izaziva nervozni smeh i uzvratni odgovor „hajde i Capkova nazovi libertarijancima“, ovde je to pre samo klimanje glavom i promišljeno „pa, u nečemu – jeste“.
Tako da ukrajinskim minarhistima ima smisla da izraze radost i počnu da prenose nešto poput „Hurra, Zelenski je libertarijanac, a to znači da mora da smanji poreze, smanji regulacije, sprovede decentralizaciju, privatizuje državna preduzeća. Pokažite nam bilo koga ko bi se usudio da smeta našem omiljenom gospodaru predsedniku u tim njegovim libertarijanskim nastojanjima, pokrićemo ga sramotom“.
Isto tako i u Rusiji: ako Putin kaže da je libertarijanac, reakcija će biti kao na Entea. Ako Navaljni kaže da je libertarijanac, ima smisla izraziti radost i objaviti celom svetu dobru vest: konačno smo dotakli Navaljnog, prožela ga je libertarijanstvo, odrekao se minimalne zarade i ostalih levičarskih principa, sada će promeniti ekonomski blok programa, napred, Navaljnog u Dum u itd.
