anonimno pitanje

Da bi se na ovo pitanje odgovorilo detaljnije, kao ekspert je angažovan Aleksej Tereščuk aka @kamendant, vodeći javnosti o austrijskoj ekonomskoj školi na VKontakte i četa po istoj temi na Telegramu. Ispod je prikazana mešavina njegovih objašnjenja i mojih sopstvenih razmatranja.

U čemu se razlikuju slučajevi sa fabrikom koja zagađuje okolinu i fabrikom koja svojim komšijama povećava cenu osiguranja nekretnina?

U prvom slučaju fabrika nanosi direktnu štetu okolini, i ta šteta teorijski može podleći kompenzaciji, čak i ako su načini obračuna štete prilično nepouzdani – na kraju krajeva, ni za određivanje cene snopa rotkvica baki na pijaci nije neophodno detaljno obračunavati njegovu proizvodnu cenu.

U drugom slučaju radi se samo o povećanju rizika, a sam pokušaj osiguranja tih rizika dovodi do dodatnih troškova. Takva posredna šteta nije povezana sa kršenjem principa neagresije, te stoga ne podleže kompenzaciji. Zaista, oko nas je puno faktora koji povećavaju naše rizike, ali sa kojima moramo da se pomirimo ako želimo da zadržimo postojeći stil života.

Tako što u gradu imamo veće šanse za saobraćajnu nesreću nego u selu, što povećava rizik i, shodno tome, cenu osiguranja od tog osiguravajućeg slučaja – ali to nije povod za podnošenje imovinskih zahteva svim vozačima u gradu – već samo onom konkretnom koji je postao krivac za nesreću u koju je stradali učestvovao.

Dakle, libertarijanci ne smatraju problemom nemogućnost da se od fabrike pirotehnike koja se nalazi u centru grada zahtevaju novac samo zbog činjenice njenog prisustva u centru.

Druga stvar je to što će cena osiguranja za samu fabriku biti znatno veća ako se izgradi u centru nego ako bude na periferiji – jer će se osiguravati rizik od zahteva komšija koje je pogodila nesreća, što znači da je vlasniku fabrike isplativije da nema komšije u opasnoj zoni.