anonimno pitanje, dopuna prethodnom odgovoru

Ako je određena zajednica saglasna oko toga koja je klima optimalna za nju i poseduje mogućnosti da sebi postavi te uslove, njen predstavnik jednostavno uzme daljinski upravljač za klimu i postavi željene parametre. Ako nema mogućnosti da se postavi proizvoljna klima, ljudi se ili migriraju u prihvatljivije klimatske uslove ili se prilagođavaju postojećim. Ako postoje mogućnosti, ali nema saglasnosti, onaj ko ima daljinski će na jedan ili drugi način postaviti parametre koji zadovoljavaju neke, a ne zadovoljavaju druge.

Za proučavanje uzroka i posledica klimatskih promena mogu se postaviti pitanja: a) ko je i u kojoj meri uticao na došlole promene; b) kome je i kakva šteta time naneta. Ali zapravo, drugo pitanje izaziva interesovanje: da li je moguće organizovati zajedničko delovanje tako da ne dolazi do degradacije uspostavljenog sistema potrošnje dobara, i ako jeste, na koji način.

Postojeći nivo razvoja čovečanstva omogućava direktno upravljanje klimom otprilike na regionalnom nivou: na primer, izgraditi veliko akumulaciono jezero ili, obrnuto, podeliti reku na kanale. Koji pristupi pri organizaciji režima eksploatacije zajedničkih resursa rade manje-više u interesu eksploatatora, razjašnjeni su u knjizi koju sam već jednom preporučila: Elinor Ostrom, „Upravljanje zajedničkim resursima“.

Ako nema mogućnosti da se projektuje šema eksploatacije zajedničkih resursa prema principima koje je ona izvela, onda je najbolje što se može uraditi – spustiti ruke i potpuno ukloniti regulacije: u sistemima koji su previše složeni za direktno upravljanje, red može uspostaviti samo slobodno tržište.

Globalne klimatske promene se, svakako, trenutno još uvek smatraju upravo takvim.