Zadatak je zaista prilično netrivijalan, i evo zašto.

Kapitalizam je društveno uređenje u kojem su dominantni odnosi među ljudima robno-novčani. Anarho-kapitalizam čini granične uslove strožim, ukazujući na to da dominantni robno-novčani odnosi moraju biti i dobrovoljni.

Komunizam je društveno uređenje u kojem su dominantni odnosi među ljudima odnosi darivanja, a mesto novca zauzima reputacija.

Nije teško videti da je porodica komunizam, a anarho-kapitalizma tamo, po pravilu, nema ni trunke. U međuvremenu, zadatak je da se deci u porodici ispričaju vrednosti ankap-a, i da se učini tako da te vrednosti postanu privlačne za njih.

Problem nije čak ni u tome da se samo ispriča, već u tome što se u detinjstvu najbolje usvajaju ona uputstva koja su potkrepljena ličnim primerom i koja su primenljiva na stvarni život ovde i sada.

Treba početi od najosnovnijih stvari.

Vlasina. Ukazuje se da je ovo mamina stvar, ovo tatina, ovo detetova, a ovo su stvari u zajedničkoj vlasini cele porodice (samo nemojte govoriti tu užasnu komunističku reč „zajedničko“)

Razmena. Razmenjivanje vrednosti je prilično uzbudljiva aktivnost za decu, i ovde je važno ne samo usaditi detetu ukus za razmenu, već i objasniti da razmena mora biti isključivo dobrovoljna i da je razmena uvek nejednaka: svako ceni ono što daje manje od onoga što stiče. Tako da, ako je neko nešto zamenio, a zatim se predomislio, druga strana nije dužna da pristane na povratnu razmenu.

Ugovor. Navikavajte, ako ne zapisivati, onda bar jasno izgovoriti uslove razmene, ne stidite se pozivati na stare ugovore i ne smete sami odustati od svoje reči.

Sud. Ako se ne uspe postići dogovor sa detetom, potražite nekoga ko će vas presuditi, tako da i dete pristane na sudstvo. Neka se navikne da brani svoj stav pred nezavisnim licem, a zatim da izvršava presudu.

Novac. Što ranije dete dobije svoj novac, to bolje. Ne stidite se angažovati ga za bilo koji posao koji želite da od njega dobijete. Ali ako on odbije posao, ne smete ga primoravati na njega. Neka se navikne da izgovori frazu „a šta ja imam od toga?“

Reputacija. Izbegavajte da izazivate stid kod deteta, mnogo je važnije da mu stavite do znanja da njegova reputacija u određenoj oblasti izgleda loše i da mu se sada u tom smislu ne veruje, ali da mu se ovde može potpuno verovati.

Kompenzacija troškova. Ponovo, umesto da ga stidite, predložite mu da razmisli kako bi mogao da nadoknadi štetu. Korisno je pregovarati, ne pristajući na prvu ponudu. Ako ste i sami na neki način prevarili njegovo poverenje, takođe slobodno predložite kompenzaciju, i neka on razmisli da li će prihvatiti ponuđeno.

Samoodbrana. Svako ima pravo na samoodbranu. Ovde ćete možda morati da budete u konfliktu sa drugim odraslima koji zastupaju stav da dete principijelno nema pravo da se bori, već da može maksimalno samo da se požali odraslima. Nemojte se ustručavati da organizujete punopravni sudski postupak nakon ovakvih incidenata, naravno, na dobrovoljnoj osnovi. Ako pritom sud odluči da je vaše dete ipak nanelo nekome nezakonitu štetu, moraćete se postarati da on isplati kompenzaciju.

Uopšte, pokušajte što pre da počnete da se ponašate prema detetu kao prema ravnopravnom subjektu. Možda mu nedostaje znanja ili veština, ali to ga ne lišava prava. Znanje i veštine su nešto što se stiče kroz vreme.