Iz razloga zdravog razuma, za takav izpust bilo bi ispravno i pravedno odmah kazniti, a plakat naterati da se skine. Pod državom bi se to i desilo. A šta bi bilo pod ankapom?

Anonimno pitanje (plaćeno u iznosu od 0.0005 BTC)

Pre svega, želim da se izvinim što nisam odmah primetila donaciju uplaćenu u četvrtak, pa zato odgovaram tek sada. Potrudiću se da u budućnosti ne razočaram.

Pod državom mi, zapravo, stalno viđamo ogromne slike erotičkog karaktera, raspoređene po gradu na najvidljivijim mestima, od reklamnih tabli usred trotoara, do bilborda i banera preko celog zida višespratnice. Na slici je obično neka minimalistički odevena devojka koja uživa osvežavajući se nekom koka-kolom ili proverava koliko je udobno sedeti na haubi sportskog automobila. Ne znam kako je feministkinjama, ali meni se takva reklama dopada, naročito sada, jer me podseća na leto.

Ako sutra istraživanja marketologa u fokus-grupama pokažu da prodaju proizvoda može povećati reklama homoerotičkog karaktera, ili scene nasilja, ili nešto slično u tom duhu, onda ćemo ili ubrzo videti i radosno pozdraviti sveže reklamne slike, ili će tome prethoditi lobistički rad za dobijanje dozvole od države za prikazivanje takvih stvari, ako ih država trenutno direktno zabranjuje.

Ali vaše pitanje se, suštinski, malo više odnosilo na nešto drugo. Šta ako je neko odlučio da postavi ne reklamu, već sliku očigledno odvratnog karaktera, koja ne poziva ništa da se kupi, već samo izaziva gađenje? Pod državom, čak i ako važeći zakoni ne predviđaju zabranu za takve stvari, slika može biti uklonjena običnim nalogom nekog organa reda, ili, u slučaju da je reč o civilizovanoj državi, postoji šansa za uspeh privatne tužbe.

Prilično davno sam već pisala o nekim mogućnostima za harmonizaciju gradskog okruženja pod ankapom, sada ću razmotriti malo drugi aspekt.

U odsustvu države, skandalozna slika će se razvijati sve dok je vlasnik spreman da troši na to. Neko će organizovati proteste, pozivati na bojkot, neko će pokušati da otkupi zgradu u cilju uništenja slike, neko će se (apsolutna većina!) ograničiti na svađe na internetu, neko će čak rizikovati da zasipa vlasnika objekta jajima – a neko će izbaciti suvenire i početi da slavi novi simbol grada. Šta ako, magnet sa Ajfelovim tornjem, za koji se smatralo odvratno ružnim i zahtevalo se da se sruši početkom 20. veka! Nije kao magnet sa našom gradskom sranjem i pičkom! Proći neće mnogo vremena, i bez ovog spomenika grad više neće moći da se zamisli. Slobodno tržište je uvek eklektično, i nigde u oflajnu se to ne manifestuje toliko jasno kao u izgledu gradova.