Тег: urbanizam

Istaknute trake na privatnim putevima

Ja sam vlasnik autobuske kompanije, želim da učinim autobuse privlačnijim za putovanje kako bih povećao novac. Odlučujem da koristim posebnu traku.

U gradu putevima vlada nekoliko privatnika. Sa dva sam uspeo da se dogovorim, ali sa poslednjim ne. Štaviše, on poseduje najopterećenije delove.

Šta da radim?

Maksim Barbuhin

Izuzetno sumnjam da će se na slobodnom tržištu vlasniku puta isplatiti izdvajanje trake za javni prevoz. Druga stvar je da privatnik može da jednu od traka učini plaćenom, pa neka pretplatu za pravo korišćenja kupuju i autobuske kompanije, i hitne službe, i taksi agregatori, i jednostavno oni kojima je to hitno i redovno. Kako god bilo, ovde ste uspeli da se dogovorite o prednostnom pravu prolaska, a detalji nisu previše važni.

Ali, vaše rute nailaze na deo puta gde je saobraćaj gušći, a posebna traka ne postoji – na primer, ovde se ona jednostavno ne može ugurati, to je stari grad, preusko je. Ili jednostavno vlasnik ima drugačiji poslovni model i nema nameru da se prilagodi vašim potrebama. U ovoj situaciji bih probala sledeću opciju. Kupuje se reklama duž problematičnih delova puta, gde se izlaže molba da se ustupi put autobusu. Motivacioni deo može biti različit. Može se pritiskati na svest, na primer: „autobus je hitna pomoć za one koji čekaju na stanici, molimo vas, ustupite mu traku kako ljudi ne bi čekali predugo, i biće vam zahvalni“. A može i ovako: „Ustupanjem trake autobusu naše kompanije, učestvujete u izvlačenju. Svakog dana izvlačimo vredne nagrade za ljubazne vozače“. I na reklamnom tablu se puštaju snimci od jučerašnjeg dobitnika, snimljeni kamerom iz autobusa: evo automobila sa ovim brojem se skreće levo, ustupajući put, dragi vozaču, osvojili ste toliko i toliko, kontaktirajte nas radi preuzimanja nagrade.

Može se smisliti još mnogo načina motivacije, usmerenih ne na neustupljivog monopolističkog vlasnika konkretnog dela, već na konkurentno tržište korisnika tog dela. Na kraju krajeva, ne treba vam cela traka odjednom, dovoljno je da vaš autobus bude pušten. Što će ljudima prijatnije to raditi, to će pre propustiti.

Plaćene posebne trake su super, ali nisu svuda moguće

Kako će raditi moskovski metro pri ankapu, i šta će se desiti ako neko kupi sve stanice? Jer konkurencija će postati nemoguća

Počeću oddaleka i preporučiti ću za početak svež video Grigorija Baženova, u kojem on protivstavlja se autoritarnim urbanistima i, u szczególności, objašnjava glavnu svrhu grada – mogućnost zarade.

Naravno, istorijski grad je često imao i funkciju tvrđave. Ali mogućnost očuvanja bogatstva od spoljnog pljačkaša u velikoj meri rezonuje sa mogućnošću samog obogaćivanja. Da se ljudi ne bi gomilali na jednom mestu i ne bi akumulirali imovinu, ne bi mogli sebi priuštiti izgradnju tako praktične gradske infrastrukture kao što su odbrambeni objekti, a ni velika potreba za tim ne bi postojala – vladale bi individualne skrovišta u šumi ili odlazak sa svojim stadima u skrivenim oblastima. Dakle, ipak je mogućnost akumulacije bogatstva, okupljanjem u velikoj i kompaktnoj grupi, primarna.

Sve pogodnosti kojima grad omogućava ljudima prilagođavaju se njegovoj glavnoj funkciji. A ako se to radi loše (na primer, ako gradom upravljaju centralizovano i sprečavaju ljude da zarađuju), grad propada, gubeći u konkurentskoj trci u odnosu na alternative. Ovo se odnosi i na organizaciju gradskog prevoza.

Što je gradski stanovnik mobilniji, to ima veći izbor mesta za rad, što mu omogućava da prosečno pronađe bolje mesto i što postaje bogatiji. Kao rezultat toga, on dobija mogućnost da stvara plaćenu potražnju za različitim pogodnostima, uključujući i još veću mobilnost. U suštini, nije važno kakva je struktura vlasništva u različitim kompanijama koje pružaju usluge transporta, samo da nemaju mogućnost da silom diktiraju svoja pravila konkurentima ili potrošačima. Drugim rečima, pravilno organizovan transport može biti bilo čiji, samo ne ona institucija koja postavlja pravila.

Tako da u moskovskom metrou vlasnik može biti kod svake linije, ili kod svake stanice, ili posebno vlasnik stanica, tunela i depoa, i posebno vlasnici vozova. U principu, jedinstven vlasnik može biti i nad metropolitenom u celini, on će i u tom slučaju nastaviti da deluje na konkurentskom tržištu, a konkurenciju će mu činiti svi alternativni načini da se stigne od tačke do tačke unutar grada. Ali čak i ako celom gradu sa svim ulicama, zgradama i prevozom pripada jedinstveni vlasnik, alternativa korišćenju gradskog prevoza postaju video pozivi ili preseljenje na drugo mesto. Jer grad je pre svega mesto gde se može zaraditi više novca nego van grada, i tek onda sva infrastruktura za zajedničko provođenje slobodnog vremena velikim grupama ljudi. Možeš zaraditi dovoljno novca za tebe na drugom mestu – i grad te već ne drži tako čvrsto.

Zamislimo da je neki lud vlasnik zemljišta u gradu okačio poster džinovske veličine sa, recimo, erotičkim motivima.

Iz razloga zdravog razuma, za takav izpust bilo bi ispravno i pravedno odmah kazniti, a plakat naterati da se skine. Pod državom bi se to i desilo. A šta bi bilo pod ankapom?

Anonimno pitanje (plaćeno u iznosu od 0.0005 BTC)

Pre svega, želim da se izvinim što nisam odmah primetila donaciju uplaćenu u četvrtak, pa zato odgovaram tek sada. Potrudiću se da u budućnosti ne razočaram.

Pod državom mi, zapravo, stalno viđamo ogromne slike erotičkog karaktera, raspoređene po gradu na najvidljivijim mestima, od reklamnih tabli usred trotoara, do bilborda i banera preko celog zida višespratnice. Na slici je obično neka minimalistički odevena devojka koja uživa osvežavajući se nekom koka-kolom ili proverava koliko je udobno sedeti na haubi sportskog automobila. Ne znam kako je feministkinjama, ali meni se takva reklama dopada, naročito sada, jer me podseća na leto.

Ako sutra istraživanja marketologa u fokus-grupama pokažu da prodaju proizvoda može povećati reklama homoerotičkog karaktera, ili scene nasilja, ili nešto slično u tom duhu, onda ćemo ili ubrzo videti i radosno pozdraviti sveže reklamne slike, ili će tome prethoditi lobistički rad za dobijanje dozvole od države za prikazivanje takvih stvari, ako ih država trenutno direktno zabranjuje.

Ali vaše pitanje se, suštinski, malo više odnosilo na nešto drugo. Šta ako je neko odlučio da postavi ne reklamu, već sliku očigledno odvratnog karaktera, koja ne poziva ništa da se kupi, već samo izaziva gađenje? Pod državom, čak i ako važeći zakoni ne predviđaju zabranu za takve stvari, slika može biti uklonjena običnim nalogom nekog organa reda, ili, u slučaju da je reč o civilizovanoj državi, postoji šansa za uspeh privatne tužbe.

Prilično davno sam već pisala o nekim mogućnostima za harmonizaciju gradskog okruženja pod ankapom, sada ću razmotriti malo drugi aspekt.

U odsustvu države, skandalozna slika će se razvijati sve dok je vlasnik spreman da troši na to. Neko će organizovati proteste, pozivati na bojkot, neko će pokušati da otkupi zgradu u cilju uništenja slike, neko će se (apsolutna većina!) ograničiti na svađe na internetu, neko će čak rizikovati da zasipa vlasnika objekta jajima – a neko će izbaciti suvenire i početi da slavi novi simbol grada. Šta ako, magnet sa Ajfelovim tornjem, za koji se smatralo odvratno ružnim i zahtevalo se da se sruši početkom 20. veka! Nije kao magnet sa našom gradskom sranjem i pičkom! Proći neće mnogo vremena, i bez ovog spomenika grad više neće moći da se zamisli. Slobodno tržište je uvek eklektično, i nigde u oflajnu se to ne manifestuje toliko jasno kao u izgledu gradova.

Kako libertarianci gledaju na urbanizam? Jasno je da različito, ali postoje li zajedničke tačke? Čuo sam mnogo negativnog od članova LPR-a na račun projekata Varlamova i Kaca.

anonimno pitanje

Mejnstrim urbanizam je koncept prema kojem gradovi treba da se uređuju metodama centralizovanog planiranja, ali da planiranjem ne bave bilo kakvi lobisti, već stručnjaci zasnovani na aktuelnim naučnim saznanjima. To što naučna saznanja sadašnjice mogu biti u suprotnosti sa naučnim saznanjima prošlosti, urbaniste malo zbunjuje. Na kraju krajeva, to je sasvim uobičajena pojava kada se svaki sledeći električar koji dolazi da popravi instalacije, pre svega zapita u prostoru koji je kreten radio te instalacije pre njega.

Naravno, libertarijanci mogu konceptualno odobriti samo urbanizam zasnovan na ekonomskoj teoriji, drugim rečima, na ideji da ne treba ometati tržište da rešava tako zaista složena pitanja kao što je obezbeđivanje spontanog reda u velikom gradu – odnosno ono što on upravo najbolje i ume.
Dakle, libertarijanski urbanizam je maksimalna privatizacija svih javnih prostora u gradu i maksimalna deregulacija interakcije između vlasnika gradskih prostora.

Podrška inicijativa koje su vam se dopale putem dobrovoljnih donacija je upravo primer rada spontanog reda, gde napreduju oni projekti koji najbolje zadovoljavaju želje potrošača. Znate šta treba da uradite:  1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8