Koliko ja razumem, aktivnost pokreta se sastoji u tome da volonteri u supermarketima, na veleprodajnim skladištima i u objektima pronalaze hranu koja je tamo dospela zahvaljujući kapitalizmu, a koja će uskoro biti bačena jer inače neće odgovarati državnim propisima o rokovima trajanja, a zatim je pripremaju i dele gladnima, izražavajući time nezadovoljstvo prioritetima vlade u budžetskim troškovima.

Pri tome se ignoriše činjenica da bi u socijalizmu ta hrana, koja u ovom slučaju truli u kontejnerima, već trulila na poljima ili na bazama povrća, kao i činjenica da su socijalistički režimi obično trošili procentualno mnogo više novca na bombe nego na socijalnu zaštitu, kada se uporede sa manje ili više demokratskim kapitalističkim državama.

Takvo ponašanje podseća na ponašanje dame koja, pripremajući se da prati džentlmena kroz siromašan kvart, ubeđuje ga da kod kuće ostavi oružje i da ponese hranu sa sobom kako bi nahranila sirotinju. Ali, radi pravde, primetimo da je, u okviru naše analogije, kvart postao problematičan u velikoj meri zbog delovanja samog džentlmena. Dakle, s jedne strane, damine zamerke su opravdane, ali s druge strane, takvo ponašanje deluje prilično infantilno.

Ali, koliko god mi retorika aktivista ovog pokreta delovala neispravno, on je potpuno nenasilan i predstavlja vid moralnog pritiska. Uz to, sumnjam da mnogi učestvuju u njemu ne zbog svojih antikapitalističkih uverenja, već isključivo iz filantropije, ili radi propagande veganizma, ili zato što su gladovali u detinjstvu, pa im je nepodnošljivo da vide hranu koja se baca u smeće – koliko god samo razloga može postojati da se organizuje podela domaće hrane na ulici!

Kako ću ja lično reagovati na to ako u redovima FNB-a pronađem nekog mi poznatog libertarijanca? Zainteresovaću se i ispitivaću koji ga ljudi tamo okružuju, kakvi su ljudi koji dolaze po besplatnu hranu, kako uspeva da uspostavi zajednički jezik sa dobavljačima hrane, da li ima problema sa državom i slično. To je odlična radionica o privatnoj dobrotvorstvu, bez koje bi čisti ankap bio prilično surovo životno okruženje, tako da će mu upoznavanje sa tim biti korisno bilo kome u trenutnoj fazi. A i prebaciti razmišljajuću osobu sa antikapitalističke retorike na antietatističku nije tako težak zadatak.