Norma u ovom slučaju uopšte nema veze sa tim da li je ankap u pitanju ili socijalizam. Postoji veliki svetski trend smanjenja agresije, uključujući i odnos prema deci. Čitate nekog Kasila – tamo se opisuju daleko suroviji običaji, kako među decom, tako i između dece i odraslih. Sumnjam da bi u to vreme ovakva epizoda uopšte privukla bilo kakvu pažnju. Nije ubio, nije oslepio, samo je naterao razmazno dete da ustane i odveo ga za ruku, šta je u tome problem? Prošlo je sto godina i ova epizoda se već percipira kao očigledna grubost običaja, ali ipak ne toliko skandalozna da bi se umesto nastavljanja snimanja izleteo u dvorište i odmah intervenisao u zaštitu deteta, ili, recimo, da se iskoči kroz prozor sa puškom i zahteva trenutno prekid.
Veoma je teško predvideti kakve će norme u vezi sa nasiljem nad decom biti u vidljivoj budućnosti. Trend se može nastaviti, i tada će ideje koje se trenutno promovišu, recimo projektom Dobroum, vremenom postati banalni, pa čak i samoprozračni. Ili se trend može okrenuti, i tada će naša era potomcima delovati kao vreme mekoće i degeneracije.
Pri tome, ankap se može razviti u okviru bilo kog pravca navedenog trenda. Ako svet postane nenasilniji, ključni princip u odnosima sa decom biće princip neagresije. Pa, dete nije napalo? Ne, samo je ležalo i nije htelo da ustane. Kako ga možete mlatiti? Kako uopšte možete mlatiti decu? Ako najveće nasilje postane norma, akcenat će biti pomeren ka pravosposobnosti. Da li dete nije pravosposobno? Znači, nalazi se u zoni odgovornosti staratelja. Videli ste kako mlate dete? Pa, raspitajte se čije je ono. Ako ga mlači staratelj – pa, verovatno ga mlači s razlogom. Ako ga mlači neko ko nije staratelj, to je napad na tuđu imovinu, nije u redu, treba to sprečiti, na primer, razbijanjem agresoru lobanje.
Meni se, naravno, čini prirodnijim i verovatnijim prvi scenario. Trend ka nenasilju prati sve veća vrednost ljudskog života i u velikoj meri je upravo tim uzrokovan. Ankap podrazumeva ukidanje države, koja je između ostalog sistemski faktor koji umanjuje vrednost ljudskog života (prvo, ona proizvodi nasilje, a time nasilje postaje svakodnevica, drugo, ona čini ljude siromašnijim, čime smanjuje vrednost života). Dakle, uz ankap vrednost života će porasti, a nasilja će biti manje.
Ali, nažalost, uzroci trenda nisu do kraja jasni i ne mogu ništa da garantujem u ovom pitanju. Ipak, ublažavanje i oštrenje morala tokom svetske istorije očigledno ne podleže jednostavnoj linearnoj zavisnosti.
P.S. Kada je post već bio spreman za objavu, stigla je vest da je ćerka Anastasije Ševčenko umrla na intenzivnoj nezi. Za one koji ne znaju: majku su optužili za članstvo u neželjenoj organizaciji i zatvorili su pre suđenja u kućni pritvor, oduzimajući joj pravo na komunikaciju sa ćerkom. Ćerka je bila teško bolesna i bila je potrebna stalna nega. Sud je, birajući meru pritvora, ignorisao tu okolnost.
Dakle: uz ankap ovo ne samo da neće biti norma, već će postati potpuno nemoguće. Država – ubija. To nije samo mašina nasilja, već i potpuno neodgovorna mašina.